Linkovi

Američko-ruski spor pozadina napete Minhenske bezbednosne konferencije


Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, 17. februar 2018.

Moskva je odbacila američke optužbe protiv izvesnog broja ruskih gradjana i kompanija za mešanje u američke predsedničke izbore nazvavši ih “brbljanje”. U govoru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je doveo u pitanje dokaze o tome. Te optužbe su dovele do tenzija na konferenciji fokusiranoj na rastuće pretnje globalnoj bezbednosti.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov nije direktno pomenuo američke optužnice u svom govoru, ali ga je na komentar podstaklo jedno pitanje iz publike.

"Mesečno se troši milion i 250.000 dolara ruskih poreskih obveznika na pokušaje da se utiče na američke izbore. Da li smatrate da vam se ta investicija isplati?”, pitao je novinar Ekonomista, Edvard Lukas.

Lavrovljev odgovor je bio kratak.

"Znate, nemam uopšte reakciju na ovo, jer svako može da objavi sve što poželi. Svedoci smo kako se optužbe, izjave i navodi umnožavaju. Dok ne budemo videli činjenice, sve ostalo je samo brbljanje. Izvinite što nemam diplomatsku reč za to", rekao je ruski šef diplomatije.

Lavrov je tvrdio da postoji zapadna kampanja “rusofobije”. Ali dokazi su ubedljivi, navode analitičari.

"Činjenica je da sada imamo nezavisne ruske medije koji su imenovali naloge iz 'fabrike botova'. Fejsbuk i Tviter su potvrdili naloge iz 'fabrike botova' na svojim stranicama. Nema načina da kažete da se to nije dogodilo. Sada i Sekretarijat za pravosudje to potvrdjuje", istakao je Ben Nimon iz Atlantskog saveta.

Američki savetnik za nacionalnu bezbednost H.R. Mekmaster je rekao da su Sjedinjene Države naučile kako da se tome suprostave.

"Sjedinjene Države će obelodaniti i delovati protiv onih koji koriste sajber prostor, društvene medije i druga sredstva da vode kampanje dezinformacija, subverzije i špijunaže", poručio je Mekmaster.

On se potom fokusirao na sve lošiju bezbednost na Bliskom istoku.

"Znamo da Sirija i Severna Koreja nisu jedine odmetničke države koje razvijaju, koriste i šire opasno oružje. Sada je momenat da se pozabavimo ozbiljnim propustima u sporazumu sa Iranom i suprostavimo se destabilizujućim aktivnostima Irana, uključujući razvoj i širenje projektila i podršku koju Teheran pruža terorističkim i paravojnim snagama", rekao je Mekmaster.

Iran je više puta demantovao te optužbe. Vašington je sve zabrinutiji zbog sve veće složenosti sirijskog konflikta, smatra analitičarka Karin Fon Hipel iz Instituta za kraljevske ujedinjene službe.

"Ne samo zbog potencijanog sukoba SAD i Turske, već su tamo i ruske trupe, kao i vojnici drugih zalivskih zemalja, pa su nedavno uvučeni i Izraelci, i naravno Iranci su tamo. To je, stoga, veoma opasan teren gde bi jedna mala greška mogla da eskalira na zaista zastrašujuće načine", smatra Fon Hipel.

Takva eskalacija bi verovatno uvukla u sukob i sirijske susede. Irački premijer Hajder al-Abadi je rekao da Islamska država predstavlja trajnu pretnju.

"Pred nama je zadatak da stabilizujemo i obnovimo oblasti koje je svojevremeno okupirala i uništila Islamska država. To je ogroman zadatak u vreme kada je naš prihod od nafte drastično opao", rekao je al-Abadi.

Cilj godišnje konferencije je da se okupe saveznici i neprijatelji – kako bi se dijalogu dala prednost nad konfrontacijom. Od Severne Koreje, preko Bliskog istoka do ponovnog oživljavanja rivalstava iz ere Hladnog rata – u Minhenu je prisutan snažan osećaj da svet postaje sve opasnije mesto.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG