Hongkong je svetska prestonica peraja od ajkule, u kojoj se proda otprilike polovina tih peraja. Ali kampanja organizacija za zaštitu prirode i potrošača, povećava pritisak na vlasnike restorana da prestanu da služe jela od peraja od ajkule.
Brutalno odsecanje peraja živih ajkula i bacanje tela nazad u okean, ribari nazivaju „žetvom“. Oko 50 odsto svih peraja od ajkule na svetu, proda se preko Hongkonga. Oko 10 hiljada tona peraja iz 87 zemalja, tokom 2008. je prošlo kroz hongkonšku luku, prema podacima organizacije za zaštitu prirode „Okeana“.
Borci za zaštitu prirodne sredine, kao što je Stenli Šej iz Udruženja „Blum“ osnovanog u Francuskoj, smatraju da to mora da se promeni. On se u Hongkongu bori protiv upotrebe peraja.
„Pokušavamo da razumemo kad jedemo peraja i kad je neka važna prilika. A onda kada shvatimo temu, možemo da počnemo da pravimo strategiju za smanjenje potražnje peraja od ajkule.“
Šej i njegovi saborci su prilično efikasni. Tokom protekle dve godine, vlade u Hongkongu i Kini, kao i velike korporacije i hotelski lanci, objavili su da uklanjaju supu od peraja od ajkule sa svojih jelovnika i banketa.
Veliki deo tgovine perajima od ajkule se obavlja u hongkonškoj četvrti Šeung Van. Lokalna industrija morskih proizvoda tu prolazi kroz teškoće. U malim radnjama, prodavci otvoreno pričaju o tome koliko je ovih dana opala prodaja peraja. Ali ispred kamere, niko peraja neće ni da pomene. Kažu da je to vrlo osetljiva tema.
Nedaleko odatle, u restoranu „Lin Heung Kui“, supa od peraja od ajkule je uobičajeno jelo na jelovniku. U vreme ručka, tu dolaze većinom stariji gosti i nekolicina turista.
„Pripremamo i služimo peraja na razne načine – u bistroj supi ili sa seckanom piletinom. Jelo je definitivno popularnije noću. U ovom trenutku nudimo i specijalno jeftinu varijantu – 11 američkih dolara, ali ljudi ponekad dođu i traže skuplja jela“ kaže jedan ugostitelj.
Supa od peraja od ajkule je stotinama godina u Kini bila jelo bogatih i imućnih. Ali vremena se polako menjaju, kaže Veronika Mak, antropolog na Kineskom univerzitetu u Hongkongu. Ona proučava prehrambene običaje.
„Netrošenje peraja od ajkule na neki način postaje znak da ste društeno odgovorni. U prošlosti, kad ste hteli da pokažete svoj društveni položaj, ljudi su perajima od ajkule davali posebnu važnost na nekom banketu, ali se danas takvo shvatanje menja.“
Stenli Šej kaže da su mladi sve zainteresovaniji za društenu odgovornost, što – kako dodaje – doprinosi uspehu njegove kampanje u Hongkongu.
„Vidim da mladi, studenti, gde god odem da govorim na seminarima o konzervaciji okeana i problemu sa perajima od ajkule, oni već znaju za ta peraja. I nestrpljivi su da nauče više i više saznaju o vrstama živih bića u moru.“
Borci za zaštitu prirodne sredine u Hongkongu veruju da su svest i obrazovanje ključ za promenu potrošačkih navika. A manja potražnja za perajima od ajkule, znači manje odsečenih peraja i manje mrtvih ajkula u okeanu.
Brutalno odsecanje peraja živih ajkula i bacanje tela nazad u okean, ribari nazivaju „žetvom“. Oko 50 odsto svih peraja od ajkule na svetu, proda se preko Hongkonga. Oko 10 hiljada tona peraja iz 87 zemalja, tokom 2008. je prošlo kroz hongkonšku luku, prema podacima organizacije za zaštitu prirode „Okeana“.
Borci za zaštitu prirodne sredine, kao što je Stenli Šej iz Udruženja „Blum“ osnovanog u Francuskoj, smatraju da to mora da se promeni. On se u Hongkongu bori protiv upotrebe peraja.
„Pokušavamo da razumemo kad jedemo peraja i kad je neka važna prilika. A onda kada shvatimo temu, možemo da počnemo da pravimo strategiju za smanjenje potražnje peraja od ajkule.“
Šej i njegovi saborci su prilično efikasni. Tokom protekle dve godine, vlade u Hongkongu i Kini, kao i velike korporacije i hotelski lanci, objavili su da uklanjaju supu od peraja od ajkule sa svojih jelovnika i banketa.
Veliki deo tgovine perajima od ajkule se obavlja u hongkonškoj četvrti Šeung Van. Lokalna industrija morskih proizvoda tu prolazi kroz teškoće. U malim radnjama, prodavci otvoreno pričaju o tome koliko je ovih dana opala prodaja peraja. Ali ispred kamere, niko peraja neće ni da pomene. Kažu da je to vrlo osetljiva tema.
Nedaleko odatle, u restoranu „Lin Heung Kui“, supa od peraja od ajkule je uobičajeno jelo na jelovniku. U vreme ručka, tu dolaze većinom stariji gosti i nekolicina turista.
„Pripremamo i služimo peraja na razne načine – u bistroj supi ili sa seckanom piletinom. Jelo je definitivno popularnije noću. U ovom trenutku nudimo i specijalno jeftinu varijantu – 11 američkih dolara, ali ljudi ponekad dođu i traže skuplja jela“ kaže jedan ugostitelj.
Supa od peraja od ajkule je stotinama godina u Kini bila jelo bogatih i imućnih. Ali vremena se polako menjaju, kaže Veronika Mak, antropolog na Kineskom univerzitetu u Hongkongu. Ona proučava prehrambene običaje.
„Netrošenje peraja od ajkule na neki način postaje znak da ste društeno odgovorni. U prošlosti, kad ste hteli da pokažete svoj društveni položaj, ljudi su perajima od ajkule davali posebnu važnost na nekom banketu, ali se danas takvo shvatanje menja.“
Stenli Šej kaže da su mladi sve zainteresovaniji za društenu odgovornost, što – kako dodaje – doprinosi uspehu njegove kampanje u Hongkongu.
„Vidim da mladi, studenti, gde god odem da govorim na seminarima o konzervaciji okeana i problemu sa perajima od ajkule, oni već znaju za ta peraja. I nestrpljivi su da nauče više i više saznaju o vrstama živih bića u moru.“
Borci za zaštitu prirodne sredine u Hongkongu veruju da su svest i obrazovanje ključ za promenu potrošačkih navika. A manja potražnja za perajima od ajkule, znači manje odsečenih peraja i manje mrtvih ajkula u okeanu.