Svet stari, i to brzo. Dok svake godine sve više ljudi odlazi u penziju, manje ljudi je tu da ih zameni. Kreditna agencija Mudiz kaže da će to dovesti do pada porodične uštedjevine i smanjenja globalnih investicija, što, pak, dovodi do sporijeg ekonomskog rasta širom sveta. Medjutim, stručnjaci kažu da još nije kasno da se ublaži ekonomski uticaj ostarele svetske populacije.
U Japanu, postoje specijalna igrališta za starije ljude. U Italiji, časovi plesa za starije gradjane su deo “lepog života.” A u Nemačkoj – rapidni tempo odlazaka u penziju postao je veće pitanje od nezaposlenosti.
To su svetske “super-stare” nacije – što je termin za zemlje u kojima je najmanje 20 odsto populacije staro 65 godina ili više.
"Dogadja se demografska tranzicija, a ona, po istorijskim standardima, napreduje prilično rapidno", objašnjava Elena Dugar, direktorka Mudijevog odeljenja za procenu rizika valuta.
Za pet godina, još šest zemalja pridružiće se grupi “super-starih”. Do 2030 – taj broj će porasti na 34.
"To će značiti smanjenje broja sati na radnom mestu. U isto vreme, zbog starenja populacije, stopa porodične uštedjevine će opasti, što će negativno uticati na investicije. Oba ta trenda zajedno znače da će starenje imati znatan negativni uticaj na globalni rast", kaže Dugar.
Grupa za poslovna istraživanja, Konferens Bord smatra da bi starenje stanovništva moglo da smanji globalni rast za jedan procenat u narednih deset godina.
Ignorisanje budućih izazova je rizično, smatra ekonomista Fariborz Gadar – autor knjige “Globalna tektonika – šta svaki biznis treba da zna.”
"Stopa ekonomskog rasta će se usporiti, poslovi neće biti na raspolaganju za mlade, doći će do internih konflikata u odredjenim zemljama, kao i spoljnih. Doći će do negativne reakcije prema imigrantima, a to nije svet kakav želimo da imamo", smatra Gadar.
Medjutim, rešenje je možda sasvim blizu. Profesor ekonomije Kišor Kulkarni govorio je za Glas Amerike putem Skajpa.
"Vidite – američka populacija najviše raste zbog imigracije, a ne zbog radjanja dece", ističe Kulkarni sa Metropoliten univerziteta u Denveru.
U SAD – prosečna stopa radjanja iznosi 1,9 dete po ženi – dok je natalitet veći u imigrantskim porodicama. Fariborz Gadar kaže da je taj trend očigledan ako se vidi da je prosečna stopa radjanja u hispanskim porodicama u SAD - 2,3 dece.
"Postajemo sve više Hispanici. Zapravo, i to često govorim svojoj pubilci, ako želite da imate nekoga ko će se starati o vama kad budete imali 90 godina, bolje bi bilo da govorite španski", kaže Gadar.
Dok će se trendovi u potrošačkim navikama menjati kako stanovništvo stari, Kišor Kulkarni veruje da bi ciljana obuka za odgovarajuće karijere i napredak u produktivnosti zahvaljujući tehnologiji mogli da nadomeste manji broj radnika.
"U pitanju je neuskladjenost potražnje a ne potpuna i drastična promena potražnje. A to je izazov koji lako možemo da prihvatimo i rešavamo kako budemo na njega nailazili", smatra Kulkarni.
On dodaje da će starenje populacije biti manji izazov u zemljama gde se stariji ljudi poštuju i gde se ne doživljavaju kao opterećenje. Medjutim, gotovo svi eksperti kažu da će današnji mladi radnici, u budućnosti raditi duže a odlaziti u penziju kasnije nego današnji stariji gradjani.