Agencija za sprečavanje korupcije izražava rezervu da izveštaj međunarodne organizacije Transparency international (TI) o percepciji korupcije i položaju Srbije na listi indeksa percepcije korupcije (CPI) ne oslikava realno stanje korupcije u društvu, navodi se u odgovoru tog tela na upit Glasa Amerike.
Prema poslednjem izveštaju indeksa percepcije korupcije u javnom sektoru međunarodne organizacije Transparensi internešnl, Srbija je ostvarila najlošiji rezultat u proteklih 12 godina, i sa ostvarenih 36 od maksimalnih 100 indeksnih poena nalazi se na 104. mestu na listi od 180 zemalja.
"Mišljenja smo da se može desiti da države budu prikazane u lošijem svetlu od stvarnog stanja usled subjektivnog opažanja ispitanika koji su angažovani od strane finansijskih institucija, stranih i lokalnih eksperata, kao i nerezidenata koji su poreklom iz razvijenih zemalja" - navodi se u odgovoru na pitanje kako Agencija kao organ koji nadzire sprovođenje strateških dokumenata čiji je cilj "stalna posvećenost organa javne vlasti i političkih subjekata u suzbijanju korupcije" objašnjava takav rezultat Srbije.
Dodaju da bi Agenciji, kao preventivnom organu, najmerodavnija bi bila ocena građana.
Na pitanje ko bi trebalo da snosi odgovornost za navedeni rezultat Srbije - iz Agencije odgovaraju da oni "vrše nadzor nad sprovođenjem strateških dokumenata, ali da svi nosioci aktivnosti u strateškim dokumentima odgovaraju za njihovo sprovođenje".
Agencija ne planira da se bavi projektom Expo 2027
Organizacija Transparensi Internešnl ocenila je u svom izveštaju i da u Srbiji vlast koristi posebne zakone da ograniči transparentnost u vezi sa velikim projektima.
"Nedavno usvojeni zakon otvara put da se najmanje milijardu evra javnih sredstava, namenjenih za EXPO 2027, potroši po „naduvanim cenama“ ili uz manje kvalitetne građevinske radove nego što bi se dobili u konkurentskim i transparentnim postupcima“, navedeno je u izveštaju.
Na pitanje Glasa Amerike - da li Agencija za sprečavanje korupcije ima u planu da proveri navode iz izveštaja i da li će o svojim saznanjima obavestiti javnost- iz tog tela stigao je odričan odgovor.
"U vezi sa Vašim pitanjem koje se odnosi na to da li Agencija ima u planu da proveri navode iz pomenutog Izveštaja, obaveštavamo Vas da je, za sada, nećemo vršiti", navedeno je.
Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije i dalje u fazi nacrta
Odgovarajući na pitanje kako ocenjuju kvalitet nove Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period 2023-2028, iz Agencije za sprečavanje korupcije odgovaraju da je ona i dalje u fazi nacrta.
"Što se tiče nove nacionalne strategije treba imati u vidu da proces izrade i usvajanja nove Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period 2023 – 2028. i pratećeg Akcionog plana za njenu primenu za period 2023 – 2024. još uvek nije okončan, tako da možemo govoriti isključivo o nacrtima dokumenata", navedeno je u odgovoru.
Korupcija u Srbiji
Prema poslednjem izveštaju indeksa percepcije korupcije u javnom sektoru međunarodne organizacije Transparensi internešnl (TI), Srbija je ostvarila najlošiji rezultat u proteklih 12 godina, i sa ostvarenih 36 od maksimalnih 100 indeksnih poena nalazi se na 104. mestu na listi od 180 zemalja.
Sa trenutnim rezultatom, Srbija se smatra zemljom u kojoj je nivo korupcije izrazito visok, a poziciju na tabeli deli sa još tri zemlje - Brazilom, Alžirom i Ukrajinom.
Od zemalja u okruženju najbolje je rangirana Slovenija (42. mesto) sa 56 poena, a za njom sledi Hrvatska (rang 57) sa 50 poena.
Albanija, sa kojom je Srbija prošle godine delila 101. poziciju, sada je bolja i ima indeks 37, Kosovo, koje se zasebno rangira, ima 41, Severna Makedonija i Mađarska 42, Bugarska 45, a Crna Gora i Rumunija 46.
Od zemalja regiona samo je Bosna i Hercegovina lošija pozicionirana na tabeli, sa indeksom 35.
Na čelu liste nalaze se zemlje koje su tradicionalno percipirane kao najmanje korumpirane. To su Danska sa 90 poena, Finska sa 87 i Novi Zeland sa 85 poena.
Indeks percepcije korupcije meri stepen u kom se opaža korumpiranost u javnom sektoru i daje sliku prvenstveno o korumpiranosti državnih funkcionera i javnih službenika. Sliku o tome imaju i oni koji savetuju druge vlade, međunarodne organizacije, poslovni ljudi i stručnjaci procene rizika iz inostranstva.
