Oskar za najbolju epizodnu ulogu ove godine pripao je Oktaviji Spenser, za glumu u bioskopskom hitu “Služavke”. Međutim, Vajola Dejvis, glavna glumica u filmu, nije osvojila Oskara iako su mnogi prognozirali njenu sigurnu pobedu. U stvari, samo je jedna afroamerička glumica u istoriji osvojila Oskara za glavnu žensku ulogu. Ta statistika ukazuje na nedostatak uloga koje bi obezbedile nagrade Afroamerikancima, a posebno ženama. Među Afroamerikancima takođe postoji nova kontroverza. Neki kažu da afroameričke glumice koje igraju služavke iz 1960-ih, doprinose održavanju rasnih stereotipa.
U legendarnom filmu iz 1939. “Prohujalo sa vihorom”, Heti Mekdanijels je, tumačenjem Memi, služavke crnkinje, postala prva Afroamerikanka koja je osvojila Oskara – za najbolju epizodnu ulogu.
Od tada, afroameričke glumice su igrale različite uloge, ali dramski pisac Marej Horvic tvrdi da su mnoge od njih predstavljale Afroamerikanke kao žrtve.
“Jednom kada postanete žrtva, ne možete biti običan muškarac, žena, razmaženo dete, žena koja možda vara muža ili muškarac koji bi mogao da postane stub svoje zajednice. Umesto toga, svi vas vide u istoj ulozi, a mislim da je to nešto što mi pisci i filmski stvaraoci moramo da izbegavamo”.
1991. Vupi Goldberg osvojila je Oskara za najbolju epizodnu ulogu kao “vidovnjakinja” Oda Me Braun, u drami “Duh”. No kritičari tvrde da je njen lik zasnovan na stereotipu afroameričkog prevaranta.
2001. Hali Beri je postala prva Afroamerikanka koja je osvojila Oskara za najbolju glumicu u drami Bal monstruma. Ona tumači ulogu žene zatvorenika nad kojim je izvršena smrtna kazna. Horvic smatra da uloga Hali Beri kao Letiše Masgrouv, koja stupa u vezu sa belcem, čuvarom njenog pogubljenog muža, odstupa od norme.
“Da li je lik Hali Beri u “Balu monstruma” bio neko s kim publika saoseća? Svakako, ali ne znam da li biste poželeli da je pozovete na večeru. Mislim da je jedna od velikih pobeda bilo prisustvo, i ne želim da kažem povećano prisustvo jer, statistički, to ide gore-dole, ali prisustvo Afroamerikanaca u ulogama gde rasa ne definiše neki karakter u potpunosti, i potreban nam je sjajan glumac da bi odigrao tu ulogu”, smatra Marej Horvic.
Horvic kaže da su iznijansirane uloge za afroameričke glumice - retke. Većina odgovara tradicionalnim predstavama.
Takva je, na primer, nemilosrdna majka u drami “Precious” Lija Danijelsa iz 2009. Monik je osvojila Oskara za epizodnu žensku ulogu.
Film, zasnovan na istoimenom romanu, donosi sumoran portret tinejdžerke po imenu Precious. Danijels kaže da je njegov film istinit i da ta istina ne sme biti zaboravljena.
“Kako smemo da prikažemo Afroamerikance u tom svetlu? Posebno sada kada je Obama predsednik? Kako se usuđujemo da kažemo istinu? Kako smete da kažete istinu? Kako smete da čitate tu istinu? A mene je potpuno iznenadila neustrašivost svega toga, neustrašivost knjige Precious.”
Danijels kaže da je ta priča, iako mračna, zapravo inspirativna. Na kraju, život Precious se poboljšava. On dodaje da to nije poruka samo za Afroamerikance već i Amerikance u celini.
“Mi se pojavljujemo u najrazličitijim bojama. Mi smo obojeni ljudi, obojeni! Tako da imamo sportiste, dilere droge, imamo lekare, imamo ubice, mi smo ljudi, kao i svi drugi”.
Na ovogodišnjim Oskarima, Oktavija Spenser je odnela kući zlatnu statuu za najbolju epizodnu žensku ulogu kao Mini, služavaka u Misisipiju 1960-ih. Glumica kaže da je ta uloga sasvim stvarna.
“Morala sam da je zasnujem na nekome, i zasnovala sam je na svojoj majci”.
Hali Beri i dalje je jedina Afroamerikanka koja je osvojila Oskara za glavnu žensku ulogu, što nameće pitanje – da li bi Afroamerikanke trebalo da čekaju na rasno neutralne uloge. No njih nema mnogo. Odakle će se onda pojaviti uloge vredne Oskara, i ko će ih napisati?