Na novoj izložbi u Umetničkoj galeriji „Korkoran“ u Vašingtonu, predstavljeni su radovi afroameričkih umetnika nastali u protekle tri decenije. Izložba istražuje identitet crnaca u Sjedinjenim Državama.
Na izložbi pod naslovom „30 Amerikanaca“, predstavljene su slike, crteži, fotografije i skulpture. Ideja je da su Afroamerikanci zapravo Amerikanci. Sara Njumen, kustoskinja za savremenu umetnost u „Korkoranu“, kaže da je izložba raznovrsna koliko su to i sami umetnici.
„Ova izložba je u stvari toliko značajna, jer nam daje pregled proteklih trideset godina, ne samo savremene afroameričke umetnosti, nego savremene umetnosti uopšte. I vi zaista steknete osećaj kako generacije međusobno opšte i osetite način na koji se identitet tumačio kroz vreme“, kaže Njumen.
Sva dela su iz kolekcije porodice Rubel iz Majamija. Donald Rubel kaže da izložba istražuje teme kao što su ropstvo, građanska prava i predstavljanje crnaca u pop kulturi.
„Mnoga umetnička dela ovde obrađuju veoma specifične tačke u vremenu – ponekad istorijski vrlo teška vremena, a ponekad veoma vesele istorijske periode.“
Fotograf Henk Vilis Tomas kombinuje reklamnu fotografiju sa predstavama koje su povezane sa ropstvom. Jedna od njih se zove „Žigosana glava“.
„Delo ‘Žigosana glava’ mi govori o tome kako su afroamerički robovi bili obeležavani da bi se znalo ko im je vlasnik i kako se danas mnogi od njihovih potomaka obeležavaju oznakama korporacija čije proizvode nosimo.”
Na izložbi je predstavljena i ova Tomasova fotografija, pri čemu on ima posebnu izložbu u “Korkoranu”, sa mnogo više svojih radova.
„Košarka i sportovi su glavni američki spektakl. A glavni američki spektakl u ranom 20. stoleću je bilo linčovanje.“
Baronhok Vilijams je došao da vidi izložene radove. On je impresionairan ovom slikom umetnice Kainde Vili.
„Obično ne možete da vidite sliku nekog lepog crnog muškarca. Hvala vam. Čekao sam 23 godine da vidim nešto poput ovoga.“
Slikarka Nina Čanel Abni je naslikala ove portrete.
„Obično tokom celog rada koristim gumene rukavice i najpre sam počela da ih upotrebljavam da bih identifikovala figure koje se možda brane od opasnosti, ili su možda umešane u nekakav prljavi posao za koji ne žele da preuzmu odgovornost.“
Šinik Smit, vajarka, kaže da pronalazi inspiraciju u urbanom pejsažu. Ona upotrebljava đubre kao neku dragocenost, reciklira polovnu odeću, stare magazine, čak i otpatke koje pronalazi na ulici. Upotrebila je mnoštvo materijala da kreira svoju fantastičnu ratnicu.
„Plastični stolnjaci, tu je dizajnerska odeća pomešana sa krevetskim navlakama... To znači da smo mi u određenom smislu povezani sa stvarima koje kupujemo i odbacujemo kroz potrošnju.“
Izložba je na sredini turneje po tri američka grada i u Korkoranu“ će moći da se vidi do sredine februara iduće godine.