Da li redovno kasnite? Da li imate loše samopouzdanje, problem da sačuvate posao i tendenciju da odugovlačite kada dodje do važnog krajnjeg roka? Ako je to slučaj, možda imate neke od simptoma poremećaja pažnje i hiperaktivnosti kod odraslih. Taj poremećaj može da se leči lekovima, ali jedna nova studija je pokazala je da dodatna terapija razgovora sa savetnikom za mentalno zdravlje pomaže pacijentima da bolje upravljaju svojim simptomima.
Brajan Harington ima poremećaj pažnje i hiperaktivnosti kod odraslih. On kaže da je imao problem da upravlja dnevnim obavezama i završavanjem poslova dok nije počeo da pohadja terapiju kognitivnog ponašanja kod doktorke Lore Naus.
"Kada sam počeo sa programom, počeo sam da stičem sposobnosti koje su mi dozvoljavale da upravljam poremećajem, kao dodatak lekovima koje sam počeo da uzimam ranije“, kaže Harington.
On je jedan od skoro 4 odsto svetske odrasle populacije koje ima to stanje. Svetska zdravstvena organizacija takodje procenjuje da skoro 10 miliona ljudi ima poremećaj pažnje i hiperaktivnosti bez uspostavljene dijagnoze.
Proteklih godina, stručnjaci za mentalno zdravlje više su se bavili ovim poremećajem kod dece nego kod odraslih. Ali studije pokazuju da to stanje može da se nastavi do odraslih godina.
Doktor Stiven Safren iz generalne bolnice u Masačusetsu, predvodio je studiju na 86 odraslih osoba koje imaju poremećaj i čiji simptomi nisu prestali posle uzimanja lekova.
"Lekovi ne čine sve. Oni ublažavaju simptome, ali ne podučavaju ljude kako da upravljaju simptomima“, kaže dr Safren.
Terapija kognitivnog ponašanja je kratkotrajna vrsta psihoterapije koja je zasnovana na pretpostavci da je način na koji mislimo odredjen emocijama koje osećamo. To nas uči da rešavamo probleme. Kroz tu vrstu terapije, pacijentima u studiji je pokazano kako da postave i ostvare svoje ciljeve.
"Stvari kao što su organizovanje i planiranje teških pitanja, upravljanje sistemom liste zadataka i datuma. Pomažemo ljudima koji lako gube koncentraciju da pretvore nagomilane probleme u korake i takodje da odaberu plan akcije“, objašnjava dr Safren.
Brajan Harington kaže da je naučio kako da se vrati na pravi put kada je počeo da gubi fokus.
"Zaista su mi pružili način da shvatim samog sebe, moje jake i slabe strane, ali što je najvažnije, da budem mnogo bolji radnik i srećniji čovek.“
Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.