Ostavka libanskog premijera Omara Karamija, posle burne sednice parlamenta u ponedeljak, smatra se znaèajnom pobedom velikih reformi i demokratije širom Bliskog istoka. Novinar «Glasa Amerike» Greg Lamot razgovarao je u Kairu sa nekoliko politièkih analitièara iz tog regiona, koji kažu da je reformski pokret kao voz koji hvata zalet.
Za manje od dva meseca, svet je bio svedok demokratskih izbora na palestinskim teritorijama i u Iraku, lokalnih izbora u Saudijskoj Arabiji i saopštenja egipatskog predsednika da æe na narednim predsednièkim izborima dozvoliti više od jednog kandidata. Posle svega, u ponedeljak, desetine hiljada demonstranata u Libanu, nateralo je pro-sirijskog premijera da podnese ostavku.
Povod za demonstracije bilo je nedavno ubistvo bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja, koji je u oktobru prošle godine podneo ostavku pošto se žalio na neprekidno mešanje Sirije u unutrašnju politiku Libana. Kako kaže Sami Barudi, šef odseka za politièke nauke na Libansko-amerièkom univerzitetu u Bejrutu, Karamijeva ostavka je velika prekretnica u istoriji Libana.
«Stièe se utisak da se nacija raða, jedna multi-religiozna celina. Mladi ljudi traže da se prestane sa sektašenjem. Oseæa se da je ovo nacija koja traži da bude nezavisna, da sama pravi izbor. I to je dobro»
Masovne demonstracije u Libanu deo su niza dogaðaja koji obelžavaju nov poèetak za ceo region, smatra El-Rantavi, šef Centra za politièke studije al-Kuds u Jordanu. Po njegovom mišljenju na Bliskom istoku se «probudio» reformski pokret.
«Mislim da se u poslednjih nekoliko meseci u arapskim zemljama i društvu pojavio novi talas demokratije. Bili smo svedoci izbora u Palestini, izbora u Iraku. To je ohrabrujuæe za Liban. Mislim da je to velika pobeda za demokrate i reformiste u arapskim zemljama i da æe uticati na sve zemlje i sva društva arapskog sveta. Ali ne mogu da ignorišem ulogu meðunarodne zajednice u ovom novom talasu demokratije i slobode u arapskim zemljama»
Šef Odseka za politièke nauke na Univerzitatu u Kairu, Hasan Nafe, kaže da to odakle dolazi pritisak za reformu uopšte nije bitno. Ono što je bitno, kaže on, jeste da dolazi do reformi.
«Bilo da dolazi iz inostranstva, ili iznutra, zbog situacije u zemlji, pritisak je veoma dobrodošao. A mi se nadamo da je to poèetak stvarne i istinske promene u arapskom svetu»
Nafe meðutim smatra da izbore na palestinskim teritorijama i u Iraku ne bi trebalo posmatrati kao deo težnje Arapa ka demokratiji. On istièe da su ti izbori održani u oblastima koje su po okupacijom, bilo izraelskih, bilo amerièkih trupa. Države poput Jordana, Maroka, Tunisa, Saudijske Arabije i zemalja koje imaju izlaz na Persijski zaliv verovatno æe takoðe osetiti pritisak da izvrše politièke reforme, kao rezultat politièkog razvoja u poslednjih nekoliko meseci. A prema analitièarima koji su govorili za «Glas Amerike», Sirija je zemlja èija izolovansot u arapskom svetu se poveæava i koja se suoèava sa najveæim pritiskom. Kako je jedan od njih to formulisao, Sirija više ne može da dozvoli da ignoriše voz demokratije koji se kreæe kroz taj region.