Snage KFOR-a iz više od 10 zemalja i dalje su od presudne važnosti za održavanje mira na Kosovu. U martu prošle godine u talasu nasilja Albanaca nad pripadnicima srpske manjine ubijeno je 19, a ranjeno preko 950 civila i ošteæene su srpske kuæe i verski objekti. S obzirom na nesreðeno stanje u toj pokrajini Meðunarodna krizna grupa, organizacija koja se zalaže za mirno rešavanje konflikata, izdala je prošlog meseca izveštaj u kojem preporuèuje nezavisnost Kosova. Druga opcija ne postoji tvrdi Garet Evans, predsednik Krizne grupe i bivši premijer Australije:
“Istini za volju stvari su veæ otišle predaleko. Uprava Beograda nad Kosovom ne može da se povrati. Meðunarodna zajednica to neæe dozvoliti. Okolnosti na terenu takoðe su nepovoljne za tako nešto. Status quo je neodrživ. Ekonomska situacija je katastrofalna i ne može da se popravi bez rešavanja konaènog pravnog statusa Kosova.”
Medjutim, nasuprot kosovskim Albancima koji zahtevaju nezavisnost, srpska strana se tome suprotstavlja. Ministar spoljnih poslova državne zajednice Srbije i Crne Gore, Vuk Draškoviæ se poziva na rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a o Kosovu:
“Prema povelji Ujedinjenih nacija nije noguæe stvaranje nezavisne države na tlu suverene države koja se tome protivi. To je jasno. Meðutim, status Kosova ne može da ostane isti kao što je bio pre 10. juna 1999”.
Nezavisnost Kosova treba da odobri Savet bezbednosti UN, èije se dve stalne èlanice Rusija i Kina, tome protive. Ujedinjene nacije insistiraju da pre poèetka razgovora o konaènom statusu, lokalna kosovska vlast treba da ispuni evropske standarde uprave. Draškoviæ kaže ti standardi još uvek nisu ispunjeni:
“To znaèi da svi Srbi koji su posle 10. juna 1999. proterani sa Kosova mogu da se vrate svojim kuæama, kao i obnovu preko 40,000 srpskih kuæa, crkava i manastira. Potrebna je zaštita srpske i drugih manjina u skladu sa evropskim standarima. Potrebno je sprovesti evropski model decentralizovane vlasti na Kosovu”.
Dart Evans veruje da je te standarde moguæe ostvariti kao i da je moguæe postiæi konzensus svih strana:
“Jednostavno moramo da prevaziðemo sadašnjih zastoj. Naèin da krenemo dalje je priznavanje realnosti da se veæ krenulo ka nezavisnosti. Medjutim, postoje uslovi da se to ostvari kao stvarna zaštita graðana Kosova. Meðunarodna zajednica bi time stekla odreðeno poverenje da neæe uslediti novi kompleks problema. Mislim da se to može postiæi meðunarodnim nadzorom na neodreðeno vreme, kao i meðunarodnim uèešæem u lokalnom pravosudnom sistemu. Takoðe se može postiæi propisivanjem da nezavisno Kosovo ne može da se prisajedini Albaniji ili bilo kojoj drugoj susednoj teritoriji”.
U meðuvremenu, došlo je do nekih pomaka. Novi kosovski premijer Ramuš Haradinaj i ministar Draškoviæ otvoreno govore o potrebi poèetka dijaloga izmeðu Beograda i Prištine. No, njih dvojica se uopšte ne slažu oko kljuènog pitanja: nezavisnosti Kosova.