Manastir Visoki Deèani nalazi se u jednoj udolini pored reèice Bistrice, ispod planinskog masiva Prokletije.
Izgradnja crkve Hrista Pantokratora poèela je 1327. godine ktitorstvom srpskog kralja Stefana Uroša Treæeg Deèanskog, a posle smrti kralja Stefana, delo je nastavio njegov sin Stefan Uroš Èetvrti Dušan koji je okonèao gradnju Deèana 1335. godine. Stefan Uroš Èetvrti Dušan, poznatiji kao Car Dušan naslikan je na pet freski u crkvi Hrista Pantokratora. Istorièari umetnosti smatraju da je manastir Visoki Deèani najvažnija srednjevekovna graðevina u jugo-istoènom delu Evrope.
UNESKO - organizacija Ujedninjenih nacija za zaštitu kulturnih spomenika u svetu, saopštila je da manastir Visoki Deèani predstavlja izuzetan spoj vizantijske umetnosti i zapadnih uticaja, kao i da su manastirske freske izvršile veoma snažan uticaj na razvoj umetnosti i arhitekture tokom otomanskog perioda. Manastir Deèani - danas se nalazi u zoni konflikta, taènije u okruženju Albanaca. Trideset srpskih monaha iz manastira nalaze se pod zaštitom italijanskog kontingenta NATO mirovnjaka koji su došli na Kosovo pre pet godina. Otac Nektar, mlaði monah, po pravilu sa bradom i kamilavkom na glavi, odeven u crnu mantiju kaže:
“Živimo u manastiru kao u zatvoru, ne možemo da odemo do sela da kupujemo, kao što smo nekada mogli. Èak ne možemo da odemo u selo da pomognemo nekome, kao što smo nekada radili.”
Nekolicina Srba koja je živela u blizini manastira, otišla je sa srpskom vojskom 1999. godine. Tokom martovskih nemira, neki Albanci su krenuli u pohod manastir, ali ih je zadržao apel seoskog starešine. Manastir je ostao saèuvan. Ilber Husa, Albanac koji se nalazi na èelu Komiteta za civilno društvo za Kosovo, kaže da je bio šokiran martovskim nasiljem i dodaje da je tradicija tolerancije kod kosovskih Albanaca uništena za vreme Miloševiæeve ere:
“Izgubljeno je poverenje i ne treba gledati samo u kosovske Albance da se razume konflikt. Treba gledati i u Srpsku pravoslavnu crkvu, koja je u prošlosti bila mnogo vezana za politiku.”
Tokom Vladavine Slobodana Miloševiæa, Sprska pravoslavna crkva èesto je dovoðena u vezu za srpskim nacionalizmom. Otac Sava, zamenik igumana manastira Visoki Deèani, veruje da posle preživljenih 600 godina opsada i borbi, manastir može da postane simbol etnièkog pomirenja.
Ovakva mesta na kojima su u lepota i istorija duboko uklesani u kamen i freske crkve okupljaju ljude oko tih vrednosti, vrednosti koje imaju trajno, ne privremeno znaèenje; ljudi se okupljaju oko neèega što nije materijalno nego duhovno i lepo.
Ilber Husa se slaže i predviða vreme kada æe Srbi i Albanci živeti zajedno u harmoniji. Husa dodaje da æe manastir Visoki Deèani postati važna turistièka atrakcija.