21. avgusta 1944. godine, na imanju Dambarton Ouks, u Vašingtonu, poèela je 74-dnevna konferencija na kojoj su predstavnici SAD, Velike Britanije, Kine i Sovjetskog Saveza izradili nacrt Povelje Ujedinjenih nacija, svetske organizacije koja je tada bila u povoju. Iako je Sovjetski Savez, oèekujuæi anti-komunistièke stavove i mere ostalih država, bio odluèan da se izbori za pravo veta u predloženom Savetu bezbednosti, to pitanje nije rešeno na konferenciji u Dambarton Ouksu. Medjutim, na konferenciji na Jalti, sledeæe, 1945. godine, predsednik Frenklin Ruzvelt, britanski premijer Vinston Èerèil i sovjetski lider Josif Visarionoviè Staljin postigli su sporazum o buduæem naèinu glasanja u Ujedinjenim nacijama, po kome je Sovjetski Savez dobio pravo veta u Savetu bezbednosti. Sa konferencije na Jalti upuæen je meðunarodni poziv za sledeæu konferenciju u San Francisku, u Kaliforniji, na kojoj je nacrt iz Dambarton Ouksa transformisan u Povelju Ujedinjenih nacija.