Sve je poèelo sa davljenjem dva albanska deèaka u reci Ibru, u severnom delu Kosova, gde vlada neprestana napetost. Treèi deèak, koji je uspeo da ispliva, isprièao je da su skoèili u ledenu reku bežeæi ispred Srba. Dan-dva kasnije, u listovima u Prištini osvanuli su naslovi: Srbi ubili albanske deèake. Strasti su se naglo razbuktale. Poèele su da se šire glasine o tome da su sukobi neizbežni. Vlasnici prodavnica u strahu su pozatvarali svoje prodavnice i 17. marta antisrpske demonstracije eksplodirale su u nasilje.
Humanitarni radnici kažu da su napadani Srbi i njihova imovina, a naroèito crkve. Oni kažu da su demonstracije u poèetku bile mirne, ali da su ekstremisti ubrzo preuzeli kontrolu. U Prištini je u to vreme skoro 300 Srba živelo u jednom stambenom kompleksu u centru. Lekar Bljerim Cila, èija klinika je u prizemlju, prièa kako su Albanci, razbešnjeni zbog smrti dvojice albanskih deèaka, domarširali do zgrade:
”Znali su da u zgradi žive Srbi i drugi stranci. Došli su da iskažu revolt. U tom trenutku neko, ne znamo ko, poèeo je da razbija prozore. A onda su spalili zgradu.“
Delovi kompleksa koje koriste Albanci, kao doktor Cila, nisu bili napadnuti. Ali jedan veliki deo, u kome su živeli Srbi, potpuno je spaljen. Medju stanarima tog dela kompleksa bila je i novinar Vesna Bojièiæ, koja izveštava za Srpski servis Glasa Amerike. Ona kaže da je tokom te noæi užasa razularena masa Albanaca podmetala požare, dok se u njenom stanu iskupilo tridesetak preplašenih ljudi:
”Prva misao mi je bila: ako udju u moj stan, znam šta æe da nam rade. Uhvatiæu svog sina i skoèiæu kroz prozor petog sprata. Mogla sam da zamislim šta bi nam uradili kada bi nas uhvatili.“
Na Kraju, Vesni je pomogao jedan kolega Albanac, koji je pozvao policiju Ujedinjenih nacija:
”Kada sam pokušala da izadjem iz zgrade poèeli su da pucaju na nas. Jedna Amerikanka, pripadnica policije, gurnula me je ispod nekog automobila da bi me zaštitila i poèela da uzvraæa vatru. Zatim su došli i drugi vojnici i poèeli da nas štite.“
Agencija Ujednijenih nacija za izbeglice kaže da je u nasilju poginulo 15 Albanaca i 6 Srba, èak 800 ljudi je ranjeno, a više od 4 hiljade je ostalo bez domova - veæinom Srbi. Albanac, lekar Bljerim Cila, okrivljuje policiju Ujedinjenih nacija što nije zaštitila stambeni kompleks. On kaže da se vatrogasni kamioni nisu ni pojavili:
”Niko nije došao da pomogne i obezbedi vatrogasna kola. Što se tièe mene i moje klinike, pitao sam UNMIK i K-FOR šta se dogodilo.“
Premijer Kosova obeæao je da æe uskoro poèeti obnova spaljenih zgrada u kojima je živelo 269 Srba. Ali izveštaè Glasa Amerike Vesna Bojièiæ izražava sumnju. Nju još progone žestina nasilja razularene mase, antisrpske parole i èinjenica da su svi stanovi opljaèkani. Kao veæina Srba, koji sada žive pod zaštitom švedskih vojnika, u privremenim skloništima južno od Prištine, ona okleva da se vrati u svoj rodni grad:
”Ne, ne verujem. Sada sam u Graèanici i oseæam se bezbedno. Ali ne bih mogla da kažem da bih se tako oseæala i u Prištini.“
Humanitarni radnici i medjunarodni funkcioneri još su u šoku zbog nemira koji su izbili širom Kosova. Oni kažu da su Ujedinjene nacije i mirovne snage pod komandom NATOa zateèene nespremne i da jednostavno nisu bile u stanju da se suprotstave nasilju takvog obima.
