Zvaničnica UNMIK-a za povratak izbeglica Pegi Hiks navela je da je od tih 3.600 raseljenih, medju kojima je najviše Srba, ali ima i Roma i Aškalija, njih oko 1.100 smešteno u baze Kfora, dok su drugi izbegli na srpske teritorije koje nisu ugrožene nasiljem.
"Radi se o veoma ozbiljnoj humanitarnoj situaciji koja zahteva napore velikih razmera", istakla je Pegi Hiks.
U neredima proteklih dana poginulo je najmanje 28 ljudi, a povredjeno više od 600, medju kojima i 61 vojnik Kfora.
Vlada Srbije i Vlada Crne Gore obavestile su danas Savet ministara SCG da su nedelju proglasile za Dan žalosti u spomen žrtvama nasilja na Kosovu i Metohiji.
Direkcija za informisanje Saveta ministara SCG saopštila je da je za Dan žalosti u Srbiji i Crnoj Gori proglašena nedelja, 21. mart 2004. godine.
Predsednik Kosova Ibrahim Rugova proglasio je ponedeljak, 22. mart, za Dan žalosti na Kosovu, u znak poštovanja i podsećanja na gradjane koji su poginuli tokom nereda proteklih dana u pokrajini.
Predsjednik Kosova Ibrahim Rugova, predsjednik parlamenta Nedžat Daci i premijer Barjam Redžepi su u zajednièkom saopštenju osudili nasilje i razaranje vjerskih i kulturnih objekata i zatražili dodatne napore svih strana za potpunu normalizaciju stanja u pokrajini.
Putin traži da se zaustavi etnièko èišæenje srpskog stanovništva
Iz svijeta stižu sve brojnije osude, a nasilje se opisuje kao orkestrirano etnièko èišæenje preostalog srpskog stanovništva.
Predsednik Rusije Vladimir Putin opisao je nasilje na Kosovu kao "etnièko èišæenje" kosovske srpske manjine i rekao da je službena Moskva zauzela èvrst stav da to mora da se zaustavi. "Rusija više ne može samo da gleda šta se tamo dogaða", prenela je Putinove reèi agencija Interfax.
"Èak i naše zapadne kolege priznaju da to nije ništa drugo nego etnièko èišæenje. Nephodna je odgovarajuæa oštra reakcija radi zaštite Srba", rekao je Putin na nedeljnom ministarskom sastanku.
Glavnokomandujuæi NATO-a za jugoistoènu Evropu, amerièki admiral Gregori Džonson je juèe ocijenio da "ova vrsta aktivnosti, koja se suštini svodi na etnièko èišæenje, ne može da bude nastavljena”
Predsjedni skupštine Kosova Nedžat Daci takoðe prihvata ocjenu da je rijeè o orkestriranom nasilju protiv Srba, ali i UNMIK-a i KFOR-a.
"Prvog dana smi smo mislili da je nasilje spontani izraz nezadovoljstva radom naših institucija i djelovima UNMIK-a. Ali onda smo vidjeli razmjere nasilja, koje je verovatno djelo dobro organizovanih manjih radikalnih grupa", rekao je Daci.
Odgovornost za eskalaciju nasilja na Kosovu pod protektoratom Ujedinjenih nacija, mora da deli i Zapad koji je odugovlaèio sa rešavanjem pitanja buduænosti pokrajine, ocena je bivših visokih medjunarodnih izaslanika za Balkan.
"Sada moraju biti preduzeti odluèujuæi koraci. Mora biti doneta jasna odluka o tome kakav je status Kosova. To je dužnost UN i medjunarodne zajednice", rekao je bivši visoki predstavnik za Bosnu Volfgang Petriè. On je beèkom listu "Standard" rekao da nije iznenadjen sukobima sa medjunarodnim snagama, ubijanjem, paljenjem i etnièkim èišæenjem Srba.
Kako prenosi Rojters, bivši izaslanici za Balkan ocenjuju da su UN i NATO saveznici koji nisu uspeli da uspostave bezbednost i vladavinu zakona u pokrajini, koji su dozvolili da Kosovo ponovo postane bure baruta, koje su "ove sedmice zapalili albanski ekstremisti, kao što su to uèinili Srbi 1999. godine".
Oni su naveli da je Kosovo gurnuto u pozadinu od kada su pokrajinu od Srbije preuzeli UN i NATO 1999. godine nakon bombardovanja èiji je navodni cilj bio obustavljanje srpskog ugnjetavanja Albanaca, a sada sva medjunarodna pažnja mora biti usredsredjena na pokrajinu.
Specijalni koordinator Pakta za stabilnost za jugoistoènu evropu Erhard Busek ocenio je da su najnovije nemire na Kosovu izazvali albanski politièari. On je u izjavi austrijskom državnom radiju naglasio da se ne radi ni o kakvim spontanim napadima na srpsku manjinu. Busek je rekao da iza nasilja stoji predizborna strategija i da pojedine partije pokušavaju pred glasanje u oktobru da "dobiju na profilu", dodajuæi da osnovni problem i dalje ostaje nerešeni status Kosova.
Albanski pisac Ismail Kadare kritikovao je danas uništavanje srpskih kuæa i crkava na Kosovu, ali je ocenio da su dolazak "nacionalista na vlast" u Srbiji i medjunarodna zajednica, takodje, uticali na pogoršanje situacije.
Poèinje istraga o zloèinima
Derik Èepel, portparol policije UNMIK-a, kaže da poèinju da se istražuju zloèini. “Prvih 36 sati nismo bili u stanju da sprovodimo, inaèe rutinske, policijske istrage zloèina koji su se dogodili, zato što su svi naši ljudi bili angažovani na smirivanju nemira. Drago mi je što sada mogu da kažem da se stanje, izgleda, vraæa u normalu, i da se vraæamo na podruèja gde je bilo nasilja, da razgovaramo sa ljudima, da napravimo izveštaje o nestalima i pregledamo kuæe”, rekao je Èepel.
Vrhovni savjet odbrane traži prijem SCG u Partnerstvo za mir
Vrhovni savet odbrane razmatrao je moguænosti da se, u skladu sa rezolucijom 1244 i Vojnotehnièkim sporazumom, preduzmu aktivnosti za efikasno angažovanje vojske Srbije i Crne Gore kao eventualne pomoæi KFOR-u i UNMIK-u radi zaustavljanja nasilja i zaštite stanovništva na Kosovu. Ceneæi aktuelnu bezbednosnu situaciju, Vrhovni savet odbrane smatra da je važno da se Srbija i Crna Gora hitno prime u Partnerstvo za mir, èime bi se doprinelo efikasnijem rešavanju krize na Kosovu i Metohiji i stabilizaciji bezbednosne situacije u regionu.
Maroviæ: Odbraniti kulturnu baštinu Kosova
Predsjednik Srbije i Crne Gore Svetozar Maroviæ pozvao je danas meðunarodnu zajednicu da se založi za odbranu kulturne baštine na Kosovu, kojoj prijeti uništenje.
On je apelovao na generalnog direktora Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) Kaoiæira Macurija da osudi ove akte.
U pismu Macuriju, Maroviæ je apelovao da misija UNESCO-a, èim se stabilizacija na Kosovu stabilizuje, procijeni nastalu štetu u najnovijim razaranjima i predloži mjere za rekonstrukciju i stalnu zaštitu.
"Maroviæ je prenio Macuriju da su demokratska javnost i svi državni organi Srbije i državne zajednice odmah osudili vandalske akte u kojima su zapaljene džamije u Nišu i Beogradu, èime je nanijeta velika šteta demokratskoj javnosti naše zemlje i njenom ugledu", kaže se u saopštenju iz kabineta predsjednika SCG.
Na Kosovu zapaljeno 25 crkava i manastira
U nemirima na Kosovu zapaljeno je oko 25 crkava i manastira, a medju njima su crkva Bogorodice Ljeviške i manastir Svetih Arhandjela kod Prizrena.
Prizrensku katedralu Bogorodica Ljeviška sazidao je kralj Milutin 1306/07. godine na ostacima crkve iz 13. veka, koja je ležala na temeljima bazilike iz srednjevizantijskog perioda (IX - X vek). U vreme turske najezde bila je pretvorena u džamiju.
Reè je o petokupolnoj crkvi s upisanim krstom. Veoma ošteæen živopis u ovoj crkvi poseduje izuzetnu vrednost i spada medju najuspešnije fresko-celine iz doba vladavine vizantijske dinastije Paleologa.
Živopis je delo protomajstora Astrape iz Soluna (1310/13. godina). Posebno su znaèajni portret ktitora crkve i povorka Nemanjiæa, predaka kralja Milutina.
Nakon ratnih sukoba 1999. godine crkva Bogorodice Ljeviške ostala je nepristupaèna za bilo kakav uvid u stanje, ogradjena bodljikavom žicom.
Albanski ekstremisti zapalili su i crkve Svetog Spasa i Svetog Djordja u Prizrenu, crkvu u DJakovici iz XIX veka, dve crkve na Kosovu polju i crkvu u Vitini.
Crkva Svetog Spasa je zaudžbina Dušanovog vlastelina Mladena Vladojeviæa s roditeljima podignuta oko 1330. godine, a 1348. poklonjena manastiru Svetih Arhandjela.
Srednjovekovna crkva je malih dimenzija osnove sažetog upisanog krsta s osmostranom kupolom i spolja trostranom apsidom. Dekorativno je zidana pravilnim smenjivanjem redova sige i opeke i keramoplastiènim ukrasom.
Slikarstvo je nastajalo u dva maha: najpre u oltaru slabijeg kvaliteta oko 1335. godine, a potom u ostalom delu crkve do 1348. godine, s tim što je jedan deo oltarskog prostora preslikan. Živopis je dosta postradao, a požar iz 19. veka mu je izmenio paletu.
Prema izveštaju iz kancelarije UNMIK-a u Kosovskoj Mitrovici, zapaljen je i manastir Deviè, a vojnici danskog bataljona Kfora su se povukli iz njega. Ljudi su na vreme evakuisani, tako da niko nije povredjen. U dramatiènoj situaciji mogli bi da se nalaze i manastiri Sokolica i Budisavi, koji su u potpuno albanskom okruženju.
Manastir Visoki Deèani, zadužbina kralja Stefana Prvovenèanog i njegovog sina Dušana, i manastiri Peæke patrijaršije za sada su bezbedni, kao i zadužbina kralja Milutina i sedište eparhije raško-prizrenske, manastir Graèanica.
Manastir Deèani posveæen je Hristu Pantokratoru, a sagradio ga je izmedju 1327. i 1335. godine fra Vita iz Kotora. Fresko-živopis je gotovo u celini saèuvan i broji više od 1.000 pojedinaènih figura i scena razvrstanih u više od 20 ciklusa, tako da predstavlja najopširniji saèuvani izvor podataka o vizantijskoj ikonografiji.
Ikonostas s prestonim ikonama je originalan, a deèanska riznica je najbogatija u Srbiji, s oko 60 ikona iz 14-17 veka, starim rukopisima i ostalim bogoslužbenim predmetima.