Za oko stotinu dana, Evropska unija æe primiti 10 novih èlanica, veæinom bivših komunistièkih zemalja. Taj dogadjaj se najavljuje kao istorijsko ujedinjenje Evrope, ali se njime otvara i pitanje - koliko daleko bi moglo da ide širenje Evropske unije. Dopisnik Glasa Amerike Rodžer Vilkison izveštava iz Brisela da æe to u mnogome zavisiti od naèina na koji æe EU do kraja godine odgovoriti na zahtev Turske, koja je odavno podnela zahtev za uèlanjenje.
Ovogodišnje proširenje Evropske unije znaèiæe dodatnih 75 miliona stanovnika ukljuèujuæi 39 miliona Poljaka. Ostale nove èlanice su Èeška, Slovaèka, Madjarska, Slovenija, tri baltièke države - Estonija, Letonija i Litvanija i mediteranske ostrvske države - Kipar i Malta. Novopridošle èlanice sprovele su proces transformacije centralizovane planske ekonomije prema slobodnom tržištu, koji je trajao skoro jednu deceniju, i ugradile stotine hiljada stranica evropskih zakona i pravila u svoje pravne sisteme. Medjutim, otvara se pitanje da li æe EU uspeti da reformiše sopstvene institucije kako bi se osiguralo da mehanizmi vlasti normalno rade kada unija bude imala 25 èlanica. Samit Evropske unije u decembru, usmeren ka usaglašavanju ustava EU, propao je zbog razlika po pitanju broja glasova koji bi trebalo da pripadnu pojedinim zemljama, i male su šanse da æe to biti rešeno u skorijoj buduænosti. Sada, unija mora da zapoène borbu sa muènim pitanjem o tome šta da se uradi sa Turskom, koja oèekuje poèetak svojih pregovora o pristupanju Uniji, mada je podnela zahtev za uèlanjenje još pre 40 godina. Ta odluka bi mogla da bude isto toliko kontroverzna koliko i pitanje usvajanja ustava Unije. Predsednik Evropske komisije Romano Prodi, koji je nedavno posetio Tursku, pohvalio je vladu premijera turske Redžepa Erdogana zbog prihvatanja zakona usmerenih ka evropskim standardima liberalne demokratije i poštovanja ljudskih prava. Tom prilikom, Prodi je rekao da æe najvažnije biti kako se ti zakoni primenjuju u mesecima koji dolaze. A, tu je i pitanje Kipra, èiji severni deo se još uvek nalazi pod okupacijom turskih trupa. Romano Prodi kaže da pronalaženje rešenja za Kipar nije preduslov da Turska zapoène sa pregovorima o prikljuèenju Uniji, ali da bi to bilo od koristi njenim nastojanjima za èlanstvo. Stav evropske unije, o kandidaturi Turske tokom godina se menjao. Konzervativci u zemljama kao što su Francuska , Nemaèka i Italija, nisu oduševljeni da jedna muslimanska država bude u njihovom društvu. Ali, mnoge evropske zemlje zabrinute su takodje zbog velièine stanovništva Turske. Do vremena kada bi mogla da postane èlan, Turska bi mogla da postane zemlja sa najveæim stanovništvom u Uniji i da, shodno tome, dobije veæi broj glasova od bilo koje druge evropske zemlje. Pošto je najveæim delom siromašna, ruralna zemlja Turska bi mogla da postane i najveæi korisnik evropskih fondova za ekonomsku pomoæ.
Bivši francuski predsednik Valeri Žiskar D Esten je èak tvrdio da Turska nije evropska zemlja jer se veæi deo njene teritorije nalazi u Aziji. Ali, šta je Evropa? I ko je Evropljanin? Profesor Džerom Šeridan iz briselskog ogranka Amerièkog univerziteta ima svoje mišljenje o tome.
«Evropa je politièki koncept, a ne geografski koncept. Prihvatanje Kipra u èlanstvo Evropske unije to dokazuje jednom za svagda. Najbliži susedi Kipra su Turska i Liban. Ako Kipar može da bude deo Evropske unije, ne možete više da tvrdite da Turska ne može da bude deo Evropske unije».
Analitièar Heder Grejb, iz londonskog Centra za evropske reforme, kaže, da postavljati pitanje o tome gde je kraj evropskim granicama izgleda kao i pitati koliko može da bude dugaèka vrpca.
«Evropsku uniju možemo da definišemo više kao zajednicu vrednosti. Ako možete da prihvatite naše vrednosti, i ako ste dovoljno blizu Evropi geografski, onda možda možete da zatražite prijem u èlanstvo. Da li je Turska evropska zemlja, pitanje je koje mnogi Evropljani još uvek sebi postavljaju, iako je na neki naèin Evropska unija obeæala Turskoj da æe na kraju moæi da bude primljena».
Evropska komisija bila je jasna da, kakva god da bude sudbina turske kandidature, reorganizacija Evrope neæe biti završena dok balkanske zemlje ne pristupe Uniji. Medjutim , zemlje južnog i istoènog Mediterana izuzete su zbog geografskog položaja, ali i zbog toga što veæina njih ne poštuje evropske standarde demokratije i ljudskih prava. Mali broj ljudi u Briselu smatra da bi ikada mogla da postane èlanica, u pogledu Ukrajine, funkcioneri Unije navode da je èlanstvo samo daleka moguænost. Istoèno od Turske nalaze se tri republike na Kavkazu, Jermenija, Gruzija i Azerbejdžan. Interes Evropske unije za to podruèje pojavio se posle prošlogodišnje «somotske revolucije u Gruziji. Profesor Šeridan kaže da su gradjani tih zemalja, kada razgovarate sa njima, apsolutno ubedjeni da su Evropljani i da bi trebalo da postanu deo Evropske unije èak i ako bi za to trebalo da èekaju 20 godina. Ako je profesor Šeridan u pravu , Evropska unija æe nastaviti da se širi, ukoliko za to postoji politièka volja i dokle god se, zemlje koje žele da se pridruže, budu ponašale kao dostojne èlanice Evropske unije.