U rano, toplo popodne u planinama severne Džordžije, Dejvid MekKjusik i supruga Kerol, odmaraju se na terasi hotela Len Futi Hajk, posle pešaèenja od osam kilometara, jer do njega samo pešice može da se stigne :
” Dolazimo ovamo jer možemo da pešaèimo. Do hotela Len Futi Hajk dopešaèimo, i ne moramo da nosimo šator, vreæu za spavanje, i muèite se sa raznim insektima i bubama, i onda se sutradan pešice vratite kuæi. “
Hotel ima samo dvadeset soba, i èesto mora da se èeka na rezervaciju. Prošle godine, u hotelu je boravilo više od šest hiljada gostiju. Generalni direktor, Erik Grejvs, smatra da gosti takoðe vole poruku hotela da treba oèuvati i zaštiti prirodu :
” Ovde koristimo brojne naèine za zaštitu prirode. Kao na primer, sistem za preradu fekalija, kojim godišnje uštedimo oko tri stotine osamdeset tona vode. Takoðe preraðujemo ostatke hrane. Istovremeno obuèavamo goste kako sami da preraðuju otpad. Naprimer, sve otpatke moraju da ponesu sa sobom. ”
Sve je veæe zanimanje za eko - turizam, koji se definiše kao : ” odgovorno putovanje u odmarališta koja štite prirodu i poboljšavaju život lokalnog stanovništva. “ Izvršna direktorka neprofitne, obrazovne institucije Jugo-istoèna priroda, Džojs Merles, smatra da je eko - turizam opravdan - finansijski i ekološki.
U hotelu, Grejvs pokazuje gostima æelije kojima se sunèana pretvara u elektriènu energiju, sistem za prikupljanje vode, i prostoriju sa ogromnim, drvenim sanducima, u kojima se preraðuju ostaci hrane, koji se kasnije koriste za ðubrenje bašte. Kako kaže jedan od dobrovoljaca u hotelu, Rièard Džudi, gosti doðu da se odmore, ali odlaze malo izmenjeni, jer su nauèili nešto o zaštiti prirode i opstanku èoveka u njoj. Jedna od vlasnica kompanije Okifinoki Avanture, Džoj Kembel, udružila se sa amerièkom Agencijom za zaštitu flore i faune, i vodi turiste po ogromnom parku Okifinoki, da bi uživali u ostrvima kiparisa, ždralovima, aligatorima i kornjaèama. Kako kaže, mnogi se pitaju zašto nam trebaju mesta kao što je Okifinoki park, u kojem štitimo i èuvamo prirodu. Ako ne omoguæite ljudima da doðu, vide, omirišu i uživaju u prirodi, iznela je Džoj Kembel, neæe shvatiti zašto prirodu treba štititi. Kako se saznaje iz raznih izveštaja, sve je više onih koji odlaze u prirodu, što može doprineti poveæanim nastojanjima da se zaštite preostali, još nedirnuti izvori flore i faune.