”Ovo bi mogla biti jedna od najznaèajnijih promena u amerièkom imigracionom zakonu u poslednjih pola veka.“
Stiv Kamarata iz Centra za imigracione studije je tako okarakterisao ovaj predlog predsednika Buša kojim bi bar osam miliona ljudi koji su trenutno, kako se procenjuje, ilegalno u Sjedinjenim Državama dobilo legalni status.
”Pošto æe te mere znatno uveæati broj ljudi kojima je dopušten ulazak u zemlju.“ Te mere sežu i šire od predloga o kojem se debatovalo u Kongresu, a èiji je sponzor i senator iz Arizone Džon MekKejn, èija država ima zajednièku granicu sa Meksikom, odakle dolazi najveæi broj ilegalnih imigranata koji se sada nalaze u Sjedinjenim Državama.
”Imamo veliki problem u Americi. Stotine ljudi umiru u pustinji. Udružimo snage da bi rešili taj problem.“
Bela kuæa demantuje da ovaj predlog znaèi opštu amnestiju ya ilegalne imigrante. Medjutim, profesor prava sa univerziteta, Hofstra, Piter Spajro kaže da je, manje više, ipak to u pitanju.
”Mada ovaj predlog nije nazvan amnestijom, svakako je blizak tome. Njime se priznaje da su ti ljudi deo naše zajednice i da joj pružaju doprinos, da nude svoju radnu snagu i veštine, koje mi ovde nemamo.“
Samo oni ilegalni imigranti koji imaju posao u Sjedinjenim Državama bi dobili privremeni legalni status. Predsednik Buš kaže da taj plan predstavlja politiku zdravog razuma za ekonomiju u kojoj na radnim mestima, na kojima se zaradjuju minimalne plate i za koja nisu potrebne kvalifikacije, èesto rade imigranti. U pitanju su radna mesta za koja Amerikanci obièno nisu zainteresovani. To je razlog što Stiv Kamarata iz Centra za imigracione studije misli da ovaj predlog pomaže vlasnicima biznisa koliko i ilegalnim imigrantima.
”Poslovna zajednica se uporno protivi svakom nastojanju da se smanji priliv radne snage, jer bi to znaèilo da bi firme morale da plate radnike više.“
Lider demokratske manjine u Predstavnièkom odomu, Nensi Pelosi, je osudila plan Bele kuæe kao predstavu tokom izborne godine, dok Arturo Rodrigez, predsednik Udruženja poljoprivrednih radnika, oèekuje da æe ta mera naiæi na oštro protivljenje u Kongresu.
”Ono o èemu predsednik Buš prièa sada je usmereno ka poslodavcima i ni na koji naèin ne štiti radnike - imigrante. Mislim da æe ovaj predlog naiæi na veliko protivljenje jer ne uspeva da se zaista pozabavi pitanjima sa kojima su suoèeni imigranti danas u ovoj zemlji.“
Nije izvesno da li æe predsednik Buš ovom merom pridobiti veæu popularnost kod hispanskih biraèa na novembarskim izborima, jer bi onim imigrantima koji su se trudili da steknu legalni status u okviru dosadašnjeg sistema moglo da bude krivo što æe taj status sada dobiti i oni imigranti koji to nisu pokušavali .
”Jedan od glavnih problema je da bi amnestija ili nagrada za ilegalno ponašanje mogla da znaèi veliki udarac za ljude koji su poštovali pravila.“
Administracija predsednika Buša je uèinila reformu imigracionog zakona visokim prioritetom pošto je preuzela položaj u Beloj kuæi pre tri godine i saradjivala je sa vladom meksièkog predsednika Visentea Foksa na implementaciji tog plana. Medjutim, teroristièki napadi 11. septembra 2001.godine na Sjedinjene Države, zaustavili su taj proces u jeku poveæane zabrinutosti za bezbednost amerièkih granica.