Kao kandidat na ovogodišnjim amerièkim predsednièkim izborima, Džordž Buš ima nekoliko prednosti u odnosu na svoje demokratske rivale. Prvo, ne mora da se bori za nominaciju svoje Republikanske stranke i, takoðe, uživa prednost èinjenice da veæ vrši dužnost šefa Bele kuæe. Novinarka Glasa Amerike, Pola Vulfson, pripremila je prilog o tome šta predstoji predsedniku Bušu u ovoj izbornoj godini. Ima više prizora koje amerièki biraèi dobro pamte na poèetku 2004, u kojoj æe biti održani novi predsednièki izbori. Predsednièka iznenadna poseta amerièkim trupama u Bagdadu.
“Donosim poruku u ime Amerike. Zahvaljujemo vam se na dužnosti koju vršite. Ponosni smo na vas. I Amerika èvrsto stoji uz vas.”
Hvatanje Sadama Huseina:
“Dame i gospodo, uhvatili smo ga!”
Zatim, iznenadni korak ka mirnijem svetu.
“Danas u Tripoliju, libijski lider pukovnik Moamer Gadafi je javno potvrdio da je rešen da otkrije i ukloni celokupan program za proizvodnju oružja za masovno uništavanje u svojoj zemlji.” Dok se aspiranti za predsednièku nominaciju Demokratske stranke bore za osvajanje politièkih pozicija, predsednik Buš uspeva da osvaja amerièke biraèe svojim dostignuæima, koje istièe pred javnošæu, posebno u domenu inostrane politike. Prema reèima Džeka Pitnija, profesora politièkih nauka na kalifornijskom Koledžu Klermont-Mekena, ovogodišnji izbori biæe sasvim drugaèiji od izbora 2000. godine, na kojima se Džordž Buš -- u to vreme guverner Teksasa -- prvi put nadmetao za Belu kuæu.
“Tokom izborne kampanje 2000, Džordž Buš se zalagao za “saoseæajni konzervativizam” i takoðe isticao da su domaæa pitanja najvažniji deo njegove izborne platforme. Ne verujem da je mnogo ljudi moglo da predvidi da æe Džordž Buš postati predsednik koji se uglavnom bavi pitanjima nacionalne bezbednosti i inostrane politike. Ali to je uloga koja mu je izgleda bila suðena.”
Predsednik Buš je stupio na dužnost nakon što je u suštini Vrhovni sud doneo odluku o ishodu najkontroverznijih predsednièkih izbora u amerièkoj istoriji. Zemlja je bila podeljena i politièki iscrpljena, takoðe su postavljana pitanja o verodostojnosti Bušovog predsednièkog mandata. To se sve promenilo posle teroristièkih napada 11. septembra 2001. godine. Amerikanci su još uvek bili u šoku i žalosti kada je predsednik posetio mesto na kojem su srušene kule Meðunarodnog trgovinskog centra u Njujorku. Stojeæi usred ruševina sa megafonom u ruci, bodrio je spasioce koji su tragali za preživelima. “Èujem vas. Ostatak sveta vas èuje. A uskoro æe nas èuti i oni koji su ovo srušili.” Rat protiv terorizma postao je središnje nastojanje predsednika Buša -- koje je iznedrilo i novu, takozvanu Bušovu spoljnopolitièku doktrinu -- odnosno doktrinu preventivne akcije usmerene na opasnosti koje su tek na pomolu. Amerièki vojnici su prvo upuæeni u Avganistan u rat protiv terorista Al Kaide i talibanskog režima, koji ih je podržavao. A 19. marta 2003, Sjedinjene Države zajedno sa saveznièkim trupama, preduzele su vojnu operaciju u Iraku. “Mojom naredbom, koalicione snage su poèele da gaðaju pojedine vojne mete, radi onesposobljavnja Sadama Huseina da vodi rat. To je uvodna faza predstojeæe široke i koordinisane kampanje.”
Hvatanje zbaèenog iraèkog lidera Sadama Huseina, 13. decembra, poveæalo je popularnost predsednika Buša. Meðutim istorièar Robert Dalek, smatra da bi Irak mogao da bude izvor izbornih teškoæa predsednika Buša. U nedavnom intervjuu TV mreži CBS, Dalek je rekao da bi Amerikanci, ukoliko ne doðe do smanjenja nasilja u Iraku, mogli da izgube strpljenje zbog visoke cene rata, kako u novcu, tako i u ljudskim životima. “Nisam izolacionista niti unilateralista. Ali, smatram da zaista treba prvo da razmotrimo potrebe naše zemlje i naèin na koji æemo da rešavamo situaciju u Iraku. Nerešavanje toga moglo bi da oznaèi kraj ove administracije.”
Meðutim, Džek Pitni tvrdi da je Džordž Buš Mlaði dobro nauèio gorku lekciju od poraza svog oca Džordža Buša Starijeg na izborima 1992. godine. Profesor Pitni ukazuje da Džordž Buš Mlaði nije zaboravio da nacionalna bezbednost ne sme da zaseni ostala domaæa pitanja.
“Nauèio je važnu lekciju iz 1992, a to je da predsednik, usredsreðen na spoljnopolitièke odnose, ne sme da zanemari domaæu politiku. Kritièari Buša Starijeg kažu da nije obraæao dovoljno pažnje na privredu. To je greška koju je drugi Buš rešen da ne ponovi.”
Džordž W. Buš je naglašavao obe teme dok je tokom prošle godine obilazio zemlju sakupljajuæi dobrovoljne priloge za svoju izbornu kampanju. Na tim skupovima je objašnjavao kakvu izbornu kampanju namerava da sprovodi u predstojeæem periodu. Ta bi se kampanja mogla nazvati “državnièkom”.
“Želim da znate da se pripremam za kampanju, da se opuštam. Ali politika æe doæi kada za to bude došlo vreme. Jer, vidite, predan sam obavljanju svojih dužnosti, radu u službi zemlje.”
Januara 2001. godine drugi put u amerièkoj istoriji, na najviši položaj u zemlji je izabran sin bivšeg predsednika. Prvi put se to dogodilo izborom Džona Kvinsija Adamsa, sina predsednika Džona Adamsa, 1825. godine. Adams Mlaði služio je samo jedan predsednièki mandat. Džordž Buš Mlaði naumio je da služi dva mandata.