Rat u Iraku dao je prostora brojnim nagadjanjima o tome kako bi na Bliskom istoku moglo da bude više demokratije, više otvorenosti društva i boljeg ekonomskog razvoja. Neko vreme izraelsko palestinski konflikt je bio pomeren u drugi plan. Ali, posle invazije na Irak, Sjedinjene Države poèele su da se zalažu za odluènije razmatranje mirovnog plana nazvanog Mapa za mir. Inicijativa je prvo objavljena i dostavljena obema stranama krajem aprila. Onda je nastupio predsednik Buš. 4. juna pojavio se zajedno sa Izraelskim premijerom Arijelom Šaronom i tadašnjim palestinskim premijerom Mahmudom Abasom u Akabi, u Jordanu. Sastavljen najveæim delom od strane Sjedinjenih Država, uz pomoæ Rusije, Evropske unije i Ujedinjenih nacija, mirovni plan mapa za mir baziran je na nekoliko nikada ranije primenjenih predloga za primirje i pozivima na prekid nasilja i zapoèinjanje pregovora koji bi doveli do konaènog mirovnog dogovora i nezavisnosti Palestinske države pre isteka 2005. godine. U Akabi su i Izraelska i Palestinska strana podržale Mapu za mir. Ali, ni jedna strana nije poèela da je primenjuje, a obe su za neuspeh krivile onu drugu. Penzionisani izraelski general Šlomo Brum je istraživaè i politièki analitièar u Jafa centru za strateške studije u Tel Avivu. On kaše da je Mapa za mir imala jedan bitan nedostatak.
«Mirovna mapa je mapa koja ne vodi nikud, zato što je treæina odredbi toliko ambiciozna i nejasna da ne pruža pravu motivaciju za primenu ni jednoj strani, i zato što nije jasno gde bi strane trebalo da stignu».
A, nasilje i dalje traje—bombaši samoubice ubijaju i sakate Izraelce, a žrtve izraelskih atentata na palestinske ekstremiste po pravilu su uvek i nevini civili. Sve strane nastavljaju da govore o važnosti mirovnog plana ali su se u to umešali i drugi problemi. Premijer Abas podneo je ostavku posle samo sto dana provedenih u kabinetu, razoèaran uglavnom zbog nespremnosti palestinskog lidera Jasera Arafata da prepusti kontrolu nad palestinskim službama bezbednosti. Arafat je izabrao novog premijera, Ahmeda Kureiju, ali nije dao naznake da æe on imati više ovlašæenja od svog predhodnika. Posle nekoliko meseci, Amerièki pregovaraèi prestali su da dolaze u region. Izgledalo je da je mirovni plan beznadežno propao. Medjutim, desilo se nešto što je van uobièajenih politièkih kanala. Dva bivša izraelska i jedan palestinski ministar pregovarali su o nezvaniènom sporazumu za rešenje konflikta i predstavili ga, uz veliku pompu, kao Ženevski sporazum. Za razliku od mape za mir, Ženevski sporazum kreæe od najspornijih pitanja izmedju dve strane i nudi konkretne kompromise. U opštem smislu, ženevska inicijativa poziva na demilitarizaciju palestinske države u celom pojasu Gaze i skoro èitavoj Zapadnoj obali, sa delom Jerusalima kao glavnim palestinskim gradom i njegovim drugim delom kao izraelskom prestonicom. Inicijativu je ubrzo osudio premijer Arijel Šaron, nazvavši je subverzivnom i štetnom za Izrael. Medjutim, plan je dobio pohvale medjunarodne zajednice ukljuèujuæi èlanove Bušove administracije. Rezultat je bio jaèanje pritiska na premijera Šarona. Tri godine nasilja, kojem se ne vidi kraj, dobilo je kritiku èak i od njegovog naèelnika generalštaba i nekoliko bivših šefova službe bezbednosti, a Šaronov stav je osudilo i javno mnjenje. Takodje je poèeo da raste broj medjunarodnih kritika izraelske vlade, zbog toga što je nastavila da gradi sigurnosni zid izmedju Izraelaca i Palestinaca. Izrael je saopštio da je gradnja tog zida važna kako bi se zaustavili bombaši samoubice, dok Palestinci tvrde da on služi kao pokriæe Izraelu da prigrabi dodatne teritorije. Pojavile su se višestruko poveæane kritike od najpouzdanijih saveznika Sjedinjenih Država. Pod jakim pritiskom, premije Šaron je sve èešæe poèeo da govori o jednostranim koracima koje bi mogla da preduzme njegova vlada, ukoliko ne bude postignut mirovni dogovor sa Palestincima, ponavljajuæi više puta da on želi mir i da je spreman na ustupke kako bi se do njega došlo. Ali je takodje istakao da Izrael ne može veèno da èeka. Jednostrani koraci bi znaèili pripajanje pojedinih delova okupirane teritorije i davanje nekih drugih delova zemlje Palestincima. Palestinska strana odbija bilo kakve jednostrane korake Izraela ako bi oni bili zamena za pregovorima postignut sporazum. I na kraju godine ostaje pitanje: Da li je rešenje izraelsko palestinskog konflikta blizu? Autori i pristalice razlièitih mirovnih inicijativa nadaju se da æe dobiti podršku javnosti, koja bi mogla da izvrši dodatni pritisak na izraelsko i palestinsko rukovodstvo da uèine više, ili da rizikuju da budu zamenjeni novim liderima koji æe to hteti.