Mesec dana pred vanredne parlamentarne izbore u Srbiji se ponovo razmatra ideja iz prošlosti – republika ili monarhija. Iz Beograda izveštava naš dopisnik, Miša Brkiæ.
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Pavle, u pismu koje je u ime Svetog Arhijerejskog Sinoda uputio princu Aleksandru II Karaðorðeviæu, podržao je uspostavljanje ustavne parlamentarne monarhije u Srbiji. Patrijarh u pismu navodi da je u drugoj polovini 20. veka pod vidom demokratije u Srbiji zavladala nezapamæena tiranija i kaže da evropske države, koje su saèuvale parlamentarnu monarhiju, predstavljaju primer naprednih i organizovanih država i nosilaca istinske demokratije. Crkva stoji na stanovištu da je odluka o ukidanju monarhije, kao i mnoge druge iz 1945. godine, posledica tiranije i kao takva treba odmah da bude poništena od strane zvaniènih ustanova svakog istinski demokratskog sistema, navodi patrijarh Pavle u pismu Karaðorðeviæima.
Na ulicama i prigodnom akademijama u nekoliko gradova Srbije danas se slavio dogaðaj od pre 60 godina, kada je u Jajcu, u Bosni I Hercegovini, na Drugom zasedanje AVNOJ-a zabranjen povratak u zemlju kralja Petra Drugog Karaðorðeviæa i kada su postavljeni temelji buduæe jugoslovenske države kao federativne republike. Na skupu Društva za istinu o narodnooslobodilaèkoj borbi, veænik AVNOJ-a Ljubo Babiæ je podsetio:
“Imenovan je Komitet nacionalnog oslobodjenja na èelu sa Titom kao predsednikom vlade nastajuæe države. Odluke drugog zasjedanja AVNOJ’a veæ su 43. godine priznale sve vlade zapadnih saveznika, a u januaru 44. i vlada SSSRa.” Da li Srbiji pred vanredne izbore trebaju stare podele iz prošlosti ili politièki dogovor o buduænosti? Na to pitanje za Glas Amerike odgovorio je direktor nevladine organizacije Graðanske inicijative Miljenko Dereta:
“Moram da kazem da ta jedna okrenutost prošlosti govori o strahu od buduænosti, o strahu od promena, od nespremnosti da se Srbija zaista modernizuje. Sreæom, u srbiji postoji jedna relativno malobrojna, ali po svojim uverenjima vrlo èvrsta grupa ljudi iz civilnog sektora, iz nevladinih organizacija, koji su odluèili da u ovom trenutku povedu jednu kampanju koja neæe biti samo poziv za izlazak na izbore veæ æe imati i svoj programski deo u pet taèaka, na koji oèekujemo da se politièke partije obavežu i pozvaæemo gradjane da glasaju samo za one partije koje budu mislile o buduænosti Srbije, koje budu mislile i radile na evropskim integracijama, na pravima manjina i ljudskim pravima, na izruèivanju Hagu, što je naravno preduslov za razmišljanje o Evropi. Još jedan zahtev koji æemo postaviti pred sve politièke stranke jeste da niko od njih ne sme da udje u koaliciju, niti sa Radikalnom strankom niti da podrži eventualno njihovu manjinsku vladu.”