N.S.: Oèigledno je da pred Srbijom predstoji dug put da razvije fundamentalne principe demokratije, mada je ona bila jedna od prvih evropskih država koja je uspostavila demokratski, višestranaèki sistem 1840- i 50-tih godina. Srbi su sada oèigledno uoèili da je prelaz sa totalitarnog na demokratski sistem nešto duži i mukotrpniji. Da bi se sprovela glatka tranzicija ka pravoj demokratskoj upravi, potrebno je solidno vodjstvo, u koje imaju poverenje obièni gradjani. Oèigledno je da ono što srpski narod vidi jeste konfuzno vodjstvo, bez specifiène orijentacije ili programa sem retorike o naèelnom zalaganju za demokratiju. U ovom momentu, gradjanima je daleko važnije da unaprede svoj životni standard, a zatim da se pozabave politièkim pitanjima.
B.M.: Da li æe SAD i Evropska unija preduzeti mere da se pomognu pro-reformske snage u Srbiji u svetlu izbornog uspeha Radikalne stranke?
N.S.: SAD i Evropska unija bi trebalo da preduzmu mere radi podrške demokratizaciji Srbije i proreformskim politièarima. Medjutim, treba takodje imati na umu problem koji bi mogao da izbije u sluèaju da medjunarodna zajednica pokuša da se meša i eventualno nametne vodjstvo, što narod ne bi prihvatio. Reè je o delikatnoj situaciji. Ukoliko SAD i Evropska unija budu pokušale da nametnu izbor lidera, to bi moglo da bude kontraproduktivno. Smatram da bi srpski narod trebalo da sam donese odluku o svom vodjstvu, bez mešanja is inostranstva. Srpskom narodu su potrebni konkretni dokazi, bez propagande, da se ekonomijom upravlja dobro i pošteno, da se životni standard poboljšao tokom proteklih par godina demokratske vladavine. Na gradjane ne mogu uticati jednostavna saopštenja da postoji višestranaèki sistem, reformsko vodjstvo i tome slièno, ukoliko se istovremeno i svakodnevni život gradjanstva ne poboljšava.
B.M.: Da li bi politièka kriza u Srbiji moga da se odrazi na ekonomsku situaciju te zemlje i odnose izmedju Srbije i Crne Gore?
N.S.: Sva politièka pitanja imaju ekonomsku osnovu. Politièka kriza kroz koju prolazi Srbija izazvana je, izmedju ostalog, i ekonomskim problemima. Medjutim, svakoj zemlji je daleko teže ako ne zna ko joj je predsednik i za kakav se politièki program zalaže. Tekuæa politièka kreza bi mogla da se odrazi na odnose izmedju Srbije i Crne Gore ukoliko se umešaju spoljni faktori i podrže separatistièke tendencije, uprkos èinjenici da Crnogorci sebe smatraju autentiènijim Srbima i od samih Srbijanaca. Mislim da je sada pitanje odnosa izmedju Srbije i Crne Gore prenaglašeno i da se umesto toga treba svesrdno angažovnati na rešavanju ekonomskih problema državne zajednice.
B.M.: Sa kakvim je izazovima suoèena Srbija u formiranju potpune demokratske uprave?
N.S.: Prvo, potrebno je imati uvažene (cenjene) lidere, a ne one koji se bave zakulisnim i ilegalnim poslovima na raèun opšteg interesa. Proces privatizcije u Srbiji je, u mnogo cemu slièan onome u Rusiji, gde su mnoge transakcije bile ilegalne. Ukoliko imate nedoliène poslovne aktivnosti, demokratija neæe procvetati, posebno kada obièni gradjani vide da velike korporacije i preduzeæa završavaju u rukama sumnjivih liènosti, domaèih ili stranih. Srbija treba da bude poštena sama prema sebi i da se lideri Srbije i Crne Gore pošteno ponesu prema svom narodu. Drugim reèima, da bi se uvela demokratska i ekonomska stabilnost narod mora da ceni i poštuje lidere na vrhu.