”Kaneloni, manikoti, lazanja, ravioli, spageti marinara, šest dolara i pedeset centi. Da li biste želeli da udjete i probate?“ Konobar jednog restorana u kvartu zvanom Mala Italija pokušava da privuèe mušterije.
Pre jednog veka ove ulice su bile preplavljene italijanskim imigrantima, poreklom iz južne Italije, koji su sa sobom donosili svoje tradicije osnivajuæi gradske èetvrti poznate po autentiènoj kuhinji i festivalima na otvorenom. Mala Italija obuhvata svega nekoliko gradskih blokova, ali snažno privlaèi turiste svojim pikantnim špagetima delikatesnim sirevima, slatkim pecivom i vrhunskim kapuæinom.
1910. godine, u donjem, istoènom delu Menhetna, koji se smatra najpromentijim mestom na svetu, živelo je pola miliona jevrejskih emigranata iz istoène Evrope. Prièa o sudbiji italijanske i jevrejske zajednice u tom delu grada ilustruje promenjljivost njujorških kvartova i granica medju njima. Istorièarka Džojs Gould radi kao turistièki vodiè kroz te ulice koje ubrzano postaju deo kineske èetvrti zvane Èajnataun. ”Brzina kojom su neki od ovih blokova postali kineski ista je kao brzina kojom su ti blokovi 1850-tih postajali irski, a 1890-tih istoènoevropski,“ kaže ona. ”Za mene je to prozor u prošlost. Odjednom jezik je razlièit, hrana i zvuci su drugaèiji. Medjutim, na neki naèin, u Njujorku se nikada ništa ne menja.“
Izmedju prepunih tezgi otvorene pijace u Èajnataunu sa mukom se tiska ogromna masa ljudi. Sve moguæe vrste oraha, proizvoda od soje i pirinèa prodaju po malim cenama. Egzotièno voæe i povræe pada sa tezgi. Šarenolike ribe leže na gomilama zdrobljenog leda, a njihov jaki miris prožima vazduh, dok radnici èiste odbaèene delove ribe.
Pijuckajuæi kroz slamku tajlandsko osvežavajuæe piæe iz polutke kokosovog oraha jedna Amerikanka kineskog porekla, inaèe turista, kaže da je arhitektura, zagadjenje i zvuci podseæaju na rodnu Kinu. ”Tamošnja atmosfera poprilièno podseæa na ovdašnju, gde ljudi, roba i promet podseæaju na Kinu,“ kaže ona.
U Njujorku se prièaju prièe o ostarelim muzièarima, amerièkim Italijanima, koji su svirali na pogrebima amerièkih Kineza. Preobražaj gradskih èetvrti nije uvek bio lak. Pre više decenija, veæina pripadnika druge i treæe generacije amerièkih Jevreja i Italijana preselila se u bogatije èetvrti. Medjutim, neki od onih koji su ostali nisu zadovoljni zbog najnovijeg talasa imigranata. kako je rekao jedan od ovdašnjih Amerikanaca italijanskog porekla: ”Bilo je lepo. Sve je bilo italijansko, bilo je tu puno porodica. Sada toga više nema, sem nekoliko blokova sa restoranima. Bilo je bolje ranije.“
Imigracioni trendovi nisu jedina snaga koja donosi promene u njujorškim kvartovima. ”Ovo bi trebalo da bude veoma pomodna èetvrt,“ kaže galerista Stiven Dauns, jedan od mnogih umetnika koji su otvorili galerije na donjoj istoènoj strani Menhetna. ”Pre oko osam godina, prièalo se da je ovo kvart u kome treba živeti. Ja sam planirao da otvorim galeriju i tako sam našao ovo mesto.“
Istorièarka Džojs Gould kaže da su umetnici i mladi ljudi èesto vesnici promena jer su voljni da prelaze granice kako bi imali više prostora i plaæali manju zakupninu.
”Mislim da je zgrada iza ugla bila prva na kojoj su poèeli da ugradjuju stakleni krov i veliki prozor okrenut ka severu,“ kaže ona. ”Za mene bio je to poèetak promena, pre 15 godina, jer se prozori prema severu obièno otvaraju zbog umetnika koji žele severno svetlo.“
U stvari, skok zakupnina uzrokovao je nestanak granica širom grada. Granice se postepeno gube i izmedju Latinoamerikanaca i crnaca u njujorškom Harlemu, kao i u luksuznim kvartovima na jugu. Vlasnik kubanske pekare Hoze Ramirez, kaže da je nestanak nezvaniènih granica, koje su se nalazile oko 96. ulice, primorava mnoge Latinoamerikance da napuštaju takozvani španski Harlem.
”Devedeset šesta ulica je nekada bila granica,“ kaže on. ”Ne samo po tipu ljudi koji su tu živeli veæ i po zakupninama koje su plaæane za stanove i poslovne prostore. To više nije sluèaj. Rekao bih da je u poslednjih deset godina ta granica uglavnom Nestala. Ovde, iznad 96. ulice, zakupnine su sada neverovatno visoke. Sve ide na gore i ljudi koji su ovde, primorani su da napuste ovaj deo grada,“ kaže Ramirez.
Visoke stanarine, proteruju mnoge imigrante u predgradja, gde su sada etnièke zajednice sve uobièajenije. Medjutim, bez obzira na razlog njihovog odlaska, mnogi imigranti se vraæaju da posete stare èatvrti sa svojom decom, da probaju hranu i održavaju veze sa svojom prošlošæu.