Na današnji datum, u Sjedinjenim Državama se obeležava Dan veterana – praznik na koji Amerikanci odaju poèast svima koji su služili u amerièkim oružanim snagama u ratu i miru. Od svog osnivanja 1775, amerièka vojska odražava principe i verovanja amerièkog naroda. Amerikanci kao pripadnici brojnih veroispovesti, priznaju da pravo na slobodu i ovlašæenja zakonite vlade dolaze od boga. Vera u boga je održala Aerikance u uniformi u nekim od najkrvavijih sukoba u istoriji. General Džordž Vašington je 2. jula, 1776, rekao amerièkim vojnicima koji su se borili za nezavisnost svoje zemlje, da æe “sudbina miliona neroðenih sada pred bogom zavisiti od hrabrosti vojske”. “Naš surovi i bezobzirni neprijatelj”, rekao je Vašington, “ostavlja nam jedino moguænost hrabrog otpora ili najbednije predaje.” Vašingtonova vojska je uglavnom bila sastavljena od protestanata, ali je meðu oficirima i dobrovoljcima u njoj bilo i katolika i Jevreja. Vašington je u amerièkoj vojsci strogo zabranio versku diskriminaciju i netrpeljivost. Strogo je ukorio protestantske vojnike koji su slavili jedan antikatolièki praznik koji se dugo obeležavao u Engleskoj, rekavši im da takvom ponašanju nema mesta u jednoj armiji koja se bori za slobodu. Kako se Amerika poveæavala, doseljenici mnogih veroispovesti, meðu kojima ima muslimana, hindusa, budista i drugih, znaèajno su doprineli amerièkom naèinu života. A Sjedinjene Države, kako je rekao predsednik Džordž Buš, kao zemlja koja unapreðuje slobodu i pravdu u Avganistanu, Iraku i drugim zemljama, moraju da nastave da neguju te vrednosti i kod kuæe.
“Amerika odbacuje sve oblike nacionalnog i verskog licemerja. Mi pozdravljamo vrednosti svakog odgovornog graðanina, bez obzira na njegovo poreklo. I uvek æemo štititi najosnovniju ljudsku slobodu – slobodu da bez bojazni slavi boga”.
Vera i trpeljivost u amerièkoj vojsci najbolje mogu da se ilustruju prièom o èetiri vojna kapelana – dvojici protestantskih duhovnika, katolièkom svešteniku i rabinu. Oni su služili u amerièkim jedinicama koje su krenule u Evropu u vreme drugog svetskog rata. 3. februara 1943, brod koji ih je prevozio je torpedovan i ubrzo je potonuo. Kapelani su ustupili svoje pojaseve za spasavanje ljudima koji ih nisu imali. Sva èetvorica su poslednji put viðena kako se držeæi se za ruke mole na palubi broda koji je tonuo. Oni su primer ljudi kojima Amerikanci danas odaju poèast.