”Ovo šalje snažnu poruku drugim zemljama da æemo ostati na ovom kursu, da æemo ovo završiti, osloboditi Irak i što pre ga predati njegovom narodu na upravu.“
Ali mnoge demokrate su glasale protiv ovog zakonskog predloga. Senator iz Floride Bob Grem, rekao je da æe ta mera potkopati nastojanja da se i druge zemlje ukljuèe u obnovu Iraka:
”Verujem da æe ovaj blanko èek od 87 milijardi dolara ukinuti svaku inicijativu koju je administracija možda imala, za ozbiljne pregovore o podeli tereta i odluka sa zemljama koje su u stanju da pruže istinsku podršku Iraku.“
Scena je sada postavljena za teške pregovore narednih nedelja izmedju predstavnika dva doma, kako bi izgladili razlike izmedju dve verzije zakonskog predloga. Republikanski senator Ted Stivens predsedava senatskim Odborom za namenska sredstva:
”Biæe to po mnogo èemu teška konferencija.“
Kljuèno pitanje koje treba razrešiti biæe da li bi polovina od 20 milijardi dolara namenjenih rekonstrukciji Iraka trebalo da bude u obliku zajma, što predlaže Senat, ili bi cela suma trebalo da bude bespovratni kredit - kako je usvojeno u Predstavnièkom domu. Pristalice ideje o zajmu kažu da amerièki poreski obveznici ne bi trebalo da plaæaju sve troškove rekonstrukcije zemlje koja ima drugu po velièini rezervu nafte u svetu. Protivnici, u koje se ubraja i Bušova administracija, kažu da Sjedinjene Države ne bi trebalo da poveæavaju ionako visok spoljni dug Iraka. Izražavajuæi zabrinutost za visoku cenu ovog paketa, Senat je po ugledu na Predstavnièki dom izglasao smanjenje fonda za rekonstrukciju Iraka za skoro dve milijarde dolara, namenjenih projektima za koje su neki senator rekli da su rasipnièki, ukljuèujuæi projekat za uvodjenje poštanskih brojeva u Iraku. Vodeæi republikanci u Kongresu nadaju se da æe predsedniku poslati takvu verziju zakonskog predloga koju bi on mogao da potpiše pre poèetka medjunarodne konferencije zemalja darodavaca Iraku, koja poèinje u Madridu iduæe nedelje.