Ovaj ambiciozni projekat, u kome uèestvuju mladi iz raznih krajeva sveta, zapoèeo je futuristièkom konferencijom u kojoj su, iz 4 zemlje, uèestvovali ðaci, nastavnici i funkcioneri UN. Govornici, od kojih su mnogi bili tinejdžeri, koristili su jezik informacionog doba, upotrebljavajuæi izraze poput ICT – informaciono-komunikacione tehnologije, digitalni jaz, pa èak i naziv novog radnog mesta – školski umrežitelj. Brižit Peri je menadžer evropske školse mreže i pionir u ovom, novom, polju. Govoreæi iz Ženeve, ona je ukazala da opis njenog radnog mesta još ne postoji.
“Ja sam školski umrežitelj. Šta to znaèi? Iskreno, to još uvek niko ne zna. Školsko umrežavanje znaèi stvaranje moguænosti za nastanak informacionih mreža u školama, koje su u stanju da meðusobno komuniciraju na bilo koji moguæi naèin…”
Nekoliko ðaka iz meðunarodne škole u Ženevi uèestvovalo je u radu konferencije. Amerikanka Alegra Rièardson, koja pohaða školu u Ženevi, naglašava da æe projekat ukazati na znaèaj opšteg poštovanja ljudskih prava.
“Mi smo odrasli sa informaciono-komunikacionim tehnologijama, koje su nastale u vreme kada smo se rodili. Mi æemo biti odgovorni za to kako one budu korišæene u buduænosti. Mi se nadamo da æe, jednoga dana, svaki èlan Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima važiti za sve ljude širom sveta. Informaciono-komunikacione tehnologije moraju biti iskorišæene kako bi se to sprovelo.”
Drugi uèenik, Artur Mbena iz Tanzanije, rekao je da informaciono doba pruža do skora nezamislive moguænosti ðacima u Africi i drugim zemljama u razvoju.
“Vidimo da su nam informaciono-komunikacione tehnologije pomogle da se razumemo. One su pomogle da ljudi u Tanzaniji i drugim delovima sveta sagledaju stvarnost. Zahvaljujuæi tim tehnologijama mi smo u stanju da dobijemo informacije o velikom broju tema, poput bolesti i drugih prirodnih opasnosti koje se dogaðaju u svetu.”
Kritièari tvrde da ovaj pomak ka još veæoj zavisnosti od Interneta samo dovodi do poveæanja jaza izmeðu onih koji imaju pristup svetskoj mreži i onih koji ga nemaju. Oni to nazivaju “digitalni jaz”. Šaši Tarur, zamenik generalnog sekretara UN zadužen za javno informisanje, napominje da ovaj projekat èini sve što je moguæe kako bi se taj jaz premostio, tako što širi informacione tehnologije što je više moguæe.
“Projekti poput ovog pomoæi æe u proširenju pristupa novim tehnologijama i rastu, u vidu priznanja prednosti koje pružaju, tako što æe povezati ljude iz bogatih i siromašnih zemalja i njihove vlade, pa èak i donatore – što sve može da se postigne upotrebom jednostavnog raèunara i telefonske linije.”
Projekat æe se završiti 11-og decembra, tokom informacionog samita koji se održava u Ženevi, kada æe biti napravljena veza izmeðu uèenika i jednog od svetskih lidera, èime æe biti obeležena 55-ta godišnjica potpisivanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.