D.V.: Moje kolege i ja bili smo gosti zrenjaninske kompanije “Dijamant”, koja je jedna od najveæih uljara i proizvodjaè prehrambenih proizvoda na Balkanu. Mi smo se upoznali sa kompleksom kompanije i operativnim procesima, kao i procesom privatizacije. Sreli smo se sa predsednikom kompanije, g. Kneževiæem i njegovim osobljem, koji su formirali izvanrednu kompaniju, zasnovanu na principima velikih amerièkih korporacija. Drugo, sam fizièki kompleks kompanije i osoblje ostavili su snažan utisak na nas. Na nesreæu, oni su poslednjih desetak godina bili izloženi sankcijama i usled toga prošli kroz period ekonomske stagnacije. Medjutim, ta firma i njoj sliène sada razmatraju moguænost stupanja u vezu sa amerièkim investitorima koji bi postali ne samo strateški partneri, veæ bi investirali u modernizaciju i proširenje njihovog poslovanja. Realizacija takve saradnje bi doprinela otvaranju novih radnih mesta, proširenju tržista i privrednih aktivnosti i opštem ekonomskom prosperitetu.
B.M.: Sa kim ste se na ekonomskom planu sreli u Srbiji i Crnoj Gori i kako gledate na moguænost daljeg unapredjenja ekonomskih odnosa izmedju SAD i Srbije i Crne Gore?
D.V.: U Beogradu sam se sreo sa ministrom saobraæaja, Marijom Rašetom. Sa mnom je bila i moja supruga, koja je izmedju ostalog i jedan od direktora medjunarodne komisije za Dunav. Razgovarali smo o programima projektovanja i izgradnje vodenih puteva i kanala u Srbiji i Crnoj Gori, i o moguænosti dobijanju potrebnih sredstava od Svetske banke i Medjunarodnog monetarnog fonda. Ja sam najveæi deo svog života proveo u avionskoj industriji, pa sam primetio preku potrebu za modernizaciju aerodroma i avionske flote. Ponudio sam eskpertizu svoje kompanije i savetodavne usluge ministarstvu saboraæaja u vezi sa sertifikacijama i odobrenjima za planove modernizacije.
B.M.: Da li ste ispitivali moguænosti ekonomske saradnje vojnih sektora SAD i Srbije i Crne Gore?
D.V.: Jesam. Sastao sam se sa ministrom odbrane Borisom Tadiæem i njegovim zamenikom, Vukom Jeremiæem. Razgovarali smo o moguænosti angažovanja privrednog sektora u proizvodnji neke vojne opreme, ukoliko bi došlo do stacioniranja amerièkih snaga na Balkanu. Na primer, amerièke snage razmatraju lokacije u Bugarskoj i Rumuniji. Kao što znate, srpska vojna industrija je veoma kvalitetna i sposobna da ispuni tamošnje potrebe amerièke vojske u pogledu vojnog materijala i servisiranja, ako amerièke snage budu stacionirane u tom reigonu.
B.M.: Kako bi privatni ekonomski sektor mogao da se ukljuèi u takve aktivnosti?
D.V.: Srbija i Crna Gora imaju postrojenja u kojima se, recimo, veæ godinama servisiraju avionski motori, koje proizvodi kompanija “Boing.” U toj zemlji takodje postoje objekti za popravku vojne opreme, kao i postrojenja za izradu rezervnih delova. Sve to bi moglo da bude od koristi amerièkoj vojsci zbog kvalitetnog rada i usluga tamošnjih privrednih kapaciteta.