Iraèki tiranin Sadam Husein svrgnut je sa vlasti, dok su njegova dva zla sina, Udaj i Kusaj, mrtvi. Iraèki narod može sada da poène da gradi svoju bezbednu, slobodnu i demokratsku buduænost. Pa ipak - kao što je to rekao zamenik sekretara za odbranu, Pol Vulfovic - u Iraku i dalje vlada strah od starog režima:
“Iraèani su kao zatvorenici koji su posle dugi niz godina, bez ikakvog znanja o spoljnjem svetu, izašli iz mraène samice na zaslepljujuæe sunce i sveži vazduh slobode. Napredak koje ostvaruju naše trupe pomaže da se taj obruè straha smekša. Mi, sa sigurnošæu, ostvarujemo znatan progres”.
Nema nestašice hrane, lekari i bolnièarke su na poslu. Proizvodnja nafte dostigla je preko milion barela dnevno. Ponovo su otvorene škole. I u veæini mesta postoje gradski saveti. No, u ratu za oslobaðanje Iraka mnogo toga je teklo prema planu, ali ne i sve -- kaže Vulfovic:
“Nijedna iraèka jedinica, odnosno znatniji broj vojnika, nije prešao na našu stranu, koje bi danas mogle uporedo sa nama da služe kao oružane snage Iraka. Pokazalo se, zatim, da treba iznova organizovati policiju. I što je najgore, uoèi rata je bilo teško zamisliti da æe kriminalne bande sadista i gangstera, koji su Irakom upravljali 35 godina, nastaviti da se bore.”
Vulfovic, meðutim, ukazuje da su severni i južni deo Iraka “izuzetno stabilni”.
“ U Bagdadu i središnjem delu zemlje, koji neki nazivaju srcem teritorije sunita, Treæa okolopna divizija i Èetvrta pešadijska divizija postižu veliki napredak, posebno u kljuènom domenu prikupljanja obaveštajnih podataka pomoæu kojih možemo da hvatimo zvaniènike partije Baas koji plaæaju te ubice. U Nadžafu i Karbali, srcu teritorije šiita, naišli smo na naèelno veoma pozitivan prijem.”
Uprkos teškoæama, Sjedinjene Države ostaju predane saradnji sa Iraèanima, prijateljima i saveznicima radi ostvarenja vlade koju iraèki narod zaslužuje.