Linkovi

Kako Evropa Vidi Ameriku - 2003-07-15


Luæio Karaæolo je komentarisao o evropskoj percepciji Amerike u svjetlu diplomatskih sukoba vezanih za iraèki rat koji je, po njegovom mišljenju, odigrao ulogu geopolitièkog detektora - Britanija i još neke zemlje svrstale su se rame uz rame sa Amerikom, a Njemaèka i Francuska se usprotivile vojnoj intervenciji.

”Trebalo je da odluèimo da li æemo slijediti vaš put ili se pripremiti za veliki prekoatlanski sukob“.

Gospodin Karaæiolo naveo je i neke specifiène razloge za odnos Evrope prema ratu protiv terorizma. Napadi od jedanaestog septembra 2001 su, smatra Karaæiolo, u Evropi generalno doživljeni kao grozan teroristièki èin, a ne kao poèetak potencijalno beskonaènog globalnog rata. Evropa, naime, na terorizam gleda kao na nacionalni problem - olièen u Baskijcima u Španiji ili Crvenim Brigadama u Italiji - i stoga vjeruje da taj problem treba rješavati obavještajnim radom, policijom i, možda, djelimièno vojnom akcijom. Prije iraèkog rata, malo je ko u Evropi Sadama Huseina smatrao stvarnom prijetnjom evropskoj bezbjednosti, ali su mnogi strahovali da bi - ako on sa vlasti bude uklonjen silom - moglo moglo doæi do stvaranja koalicije zla. Jedino za šta Evropljani mogu biti spremni da se bore, zakljuèuje Karaæolo, jeste da oèuvaju status quo.

”Nakon pada Svjetskog Saveza, mi ne možemo da zamislimo neku prijetnju na strateškom nivou, pogotovo ne islamski terorizam. Naravno, ako bi se takva prijetnja ostvarila, mi bismo od Amerike zatražili pomoæ, smatrajuæi to, kao i iskrcavanje u Normandiji 44., vašom dužnošæu“.

Govoreæi o zemljama izmedju Baltika i Balkana, Karaæiolo kaže da je uvjeren da æe za nekoliko godina gotovo sve države, ukljuèujuæi Rumuniju, Bugarsku i bar dijelove bivše Jugoslavije - biti partneri i u NATO-u i u Evropskoj Uniji.

”Radi se o malim ili državama srednje velièine koje obièno nerado medjusobno saradjuju. Istovremeno, sve te zemlje žele zaštitu Amerike, novac Evropske unije i siguran status i od jedne i od druge strane. Kljuène razlike izmedju istoène i centralne, na jednoj, i zapadne Evrope na drugoj strani nisu ekonomske, veæ geopolitièke prirode. Te zemlje sada Evropu i Ameriku osjeæaju kao dvije alternative, što nije dobro ni za njih, ni za nas ostale”.

Karaæiolo naglašava da je promjena uvriježenih shvatanja na obje strane Atlantika kljuèna stvar da bi se prebrodio jaz u transatlanskom savezništvu i zakljuèuje da je objema stranama potrebno pošteno partnerstvo u kojem ne moraju uvijek biti saglasni i imati iste interese.

”Mislim i nadam se da æemo u narednih nekoliko mjeseci sva sporna pitanja razriješiti na pragmatièniji naèin. Tokom iraèkog rata, imali smo oštrih rasprava, baziranih više na emocijama nego na interesima. I, na kraju, mislim da æe Amerikanci i Evropljani i dalje imati mnogo više zajednièkog nego što vjerovatno i pretpostavljaju“.

XS
SM
MD
LG