“Zemlje u tranziciji se zaista nalaze izmeðu Scile i Harbide. S jedne strane to su zemlje koje su bile iza “gvozdene zavese” i uvek su u Sjedinjenim Državama gledale garanta da æe jednog dana biti slobodne. Za njih je prirodno da teže amerièkim vrednostima i idealima. Ali, s druge strane, mnoge imaju veoma jake istorijske i kulturne veze sa vodeæim evropskim zemljama kao što su Francuska i Nemaèka ”, kaže profesor Vijano. Dilema je utoliko teža što je zemljama koje se nadaju uèlanjenu u Evropsku Uniju jednako važna amerièka pomoæ, posebno zbog èlanstva u NATO-u:
“One žele da modernizuju svoje oružane snage i Sjedinjene Države su jedina zemlja koja im može pružiti adekvatnu pomoæ. S druge strane, njihova buduænost, ekonomski i svaki drugi napredak leži u Evropskoj Uniji.”
Objašnjavajuæi razloge zbog kojih Sjedinjene Države traže potpisivanje bilateralnih sporazuma, profesor Vijano je rekao:
“Sjedinjene Države u ovom nastojanju motiviše njihova dugodišnja, tradicionalna sumnjièavost prema meðunarodnim sporazumima. Sjedinjene Države su ratifikovale veoma mali broj meðunarodnih sporazuma, a i ratifikovanim najèešæe dodavali rezerve koje povremeno poništavaju suštinu samog sporazuma. Sjedinjene Države, na primer, nisu ratifikovale Konvenciju o ekonomskim i socijalnim pravima, koja predstavlja jedan od pet komponenti meðunarodnog prava o ljudskim pravima. Takoðe nisu ratifikovale konvenciju o pravima dece. Jedino još Somalija nije usvojila tu konvenciju. Takoðe vlada uverenje da je amerièki sistem najnapredniji u svetu, te stoga Sjedinjenim Državama nije potrebno da se podvrgavaju meðunarodnim instrumentima. No, o tome postoje i drugaèija mišljenja.Veæina zapadnih zemalja, na primer, ne smatra naprednim primenu smrtne kazne u Sjedinjenim Državama”.
Nespremnost Sjedinjenih Država da prihvate meðunarodne dogovore može postaviti negativne presedane u meðunarodnim odnosima, upozorava profesor Vijano. Zemlje kao što su Rusija, Kina, Indija i druge regionalne sile mogle bi rešiti da i same traže potpisivanje raznih bilateralnih sporazuma od svojih slabijih suseda, kaže on. No, upitan šta bi savetovao zemljama takozvane “nove Evrope,” od kojih Vašington traži bilateralni sporazum o Meðunarodnom kriviènom sudu, profesor na Amerièkom univerzitetu je rekao:
“Evropa neæe nikada postati sila dok ne bude jednoglasna. To ne znaèi da treba da bude neprijateljski nastrojena prema Sjedinjenim Državama niti da ih pobija ili poziva na pobunu. Ali mislim da je važno da u svetu postoji ravnoteža. Evropa bi mogla da bude skladna ravnoteža ogromnoj moæi Sjedinjenih Država, jer su dva kontinenta povezana mnogobrojnim vezama, od istorijskih, verskih kulturnih do trgovinskih i bezbednosnih. Stoga bi moj savet zemljama “nove Evrope” bio da se pridržavaju i poštuju odluke Evropske Unije i da ne ulaze u bilateralne odnose sa Sjedinjene Države. Neka grade ujedinjenu Evropu”. Sjedinjene Države bi svakako bile otvorene argumentaciji zemalja “nove Evrope” da njihova buduænost i dobrobit njihovih naroda leže u ujedinjenoj, slobodnoj Evropi, ukazuje profesor Vijano.