U govoru pred poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu, italijanski premijer Silvio Berluskoni izložio je program svoje zemlje za šestomeseèni period tokom kojeg æe ona držati rotirajuæe predsedništvo Evropske Unije. Medjutim, kako izveštava dopisnik Glasa Amerike, Rodžer Vilkison, Berluskoni je možda umanjio znaèaj svog izlaganja, kada je u verbalnom duelu sa jednim od zakonodavaca sugerisao da bi taj nemaèki poslanik mogao da se pojavi u filmskoj ulozi komandanta nacistièkog koncentracionog logora. Za nekoga ko bi trebalo da utvrdi program aktivnoti Evropske Unije u narednih šest meseci, to svakako nije bio poèetak koji obeæava. Kada je Berluskoni ulazio u zgradu parlamenta, nekoliko pristalica Stranke zelenih podiglo je transparent na kojem je pisalo da je zakon jednak za sve, što je bila aluzija na èinjenicu da je italijanski lider izdejstvovao usvajanje zakona kojim mu se garantuje imunitet od sudskog gonjenja dok se nalazi na èelu vlade, kako ne bi morao da odgovara za optužbe o podmiæivanju koje potièu još iz 1985. godine. Na drugom transparentu je stajalo - ”Neæemo ”kuma“ za Evropu“, što je u vezi sa èlankom u nemaèkom nedeljniku Der Špigl, u kojem je, na naslovnoj strani, Berluskoni prikazan kao šef mafije. Dok je italijanski premijer odgovarao na pitanja poslanika posle svog govora, nemaèki socijal-demokrata, Martin Šulc, ga je optužio za konflikt interesa, pošto je Berluskoni vlasnik veæine privatnih televizijskih mreža u Italiji i ujedno šef vlade. Mada je, odgovarajuæi na druga poslanièka pitanja, temperamentni Berluskoni uspeo da saèuva smirenost, on izgleda nije mogao da odoli provokativnooj kritici nemaèkog poslanika, rekavši preko prevodioca:
”Gospodine Šulc, znam da jedan italijanski producent priprema film o nacistièkim koncentracionim logorima. Želeo bih da vam sugerišem da se pojavite u ulozi komandanta logora. Savršeno biste odgovarali toj ulozi“.
Šulc, koji je je zahtevao da mu se Berluskoni izvini, rekao je kasnije da ova izjava pokazuje da Berluskoni nije liènost koja može da predstavlja Evropu. Medjutim, Berluskoni je odbio da se izvini, rekavši novinarima da je on samo napravio ironiènu šalu u vezi sa Šulcovim tonom i gestikulacijom. Taj incident je svakako bacio senku na Berluskonijevo predstavljanje priorieteta njegove zemlje za Evropsku uniju. Italijanski premijer je obeæao da æe se zalagati za oživljavanje posustale evropske ekonomije i da æe nastojati da ukljuèi Evropu u traganje za mirom na Bliskom istoku, kao i da æe nastojati da popravi odnose Unije sa SAD, posle rata u Iraku. Berluskoni, koji je pružio podršku stavu SAD u pogledu Iraka, ali nije uputio italijanske trupe u tu zemlju dok je rat bio u toku, rekao je da Evropa mora da se posveti izgradnji snažne odbrane u okviru NATO-a i da saradjuje sa SAD u suoèavanju sa politièkim izazovima u svetu u novom veku.
“Borba protiv terorizma i širenja oružja masovnog uništenja, podrška jaèanju demokratije i unapredjenje ljudskih prava i osnovnih politièkih sloboda su oblasti u kojima možemo da isprobamo našu sposobnost da izgradimo odnose saradnje izmedju dve obale Atlantika“.
Uprkos tome što je dobio aplauze veæine evropskih zakonodavaca, govor italijanskog premijera i njegov program za Evropsku uniju nisu utišali kritike onih koji tvrde da temperamentnom italijanskom liideru nedostaje moralni autoritet za najviši položaj u Evropskoj uniji. Berluskonijev odgovor na te kritike, objavljen u londonskom Tajmsu, je da niko ne može da daje lekcije iz morala vladi koju je italijanski narod slobodno izabrao.