Ministri odbrane zemalja èlanica NATO-a su se složili da izmene komandnu strukturu severnoatlanskog saveza kako bi je prilagodili teroristièkim pretnjama i pripremili se za dalje operacije van Evrope. I dok æe broj vojnih centara NATO-a u Evropi biti drastièno smanjen, èlanice NATO-a su predane ideji da dobave vojnu opremu i sposobnosti neophodne za prebacivanje vojnika i opreme van Evrope. Snage NATO-a za brzo reagovanje, koje æe uskoro biti formirane brojaæe dvadeset hiljada vojnika i moæi æe da budu stacionirane van Evrope tokom nekoliko dana, umesto nekoliko meseci. Generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson je izjavio da su saveznice prebrodile politièku zategnutost oko rata u Iraku i da su sada jaèe i ujedinjenije. On navodi nedavnu doluku alijanse da proširi operacije van Evrope:
“Odluku NATO-a da pomogne Turskoj da rukovodi medjunarodnim bezbednosnim snagama u Kabulu i pomogne Pojskoj i Iraku nije mogao doneti razjedinjeni Severnoatlanski savez. Tu odluku je doneo transformisani NATO, voljan i sposoban da izadje u susret pretnjama današnjice gde god da se one pojave“.
U Avganistanu, NATO æe predvoditi Medjunarodne bezbednosne snage u Kabulu od Avgusta, rukovodechi tom operacijom na isti naèin kako se to èinilo u Bosni i na Kosovu. U Iraku, NATO æe obezbediti pomoæ Poljskoj, koja predvodi jednu od tri multinacionalne divizije pomažuæi u stabilizaciji Iraka. NATO neæe biti stalno prisutan u Iraku, ali æe pomoæi Pojskoj u komunikacijama i logistièkim aktivnostima. Ovim odlukama, èlanice NATO-a su ostvarile znaèajan napredak u transformaciji alijanse u organizaciju koja je spremna da deluje kad se jave nove pretnje poput globalnog terorizma. Kao što je sekretar za odbranu Donald Ramsfeld rekao: ”NATO preduzima korake kako bi se transformisao u skladu sa zahtevima 21 veka“.