Više od 15 hiljada vojnika, policajaca i pripadnika obalske straže patrolira podruèjem u okolini Porto Karasa, hotelskog kompleksa u blizini Soluna. Grèki funkcioneri smatraju da æe mere obezbedjenja za vreme samita biti test njihovih sposobnosti da obezbede olimpijske igre koje æe sledeæe godine biti održane u Atini. Medju najvažnijim pitanjima na dnevnom redu samita je nacrt ustava EU, èiji tekst je usvojila konvencija kojom je predsedavao bivši francuski predsednik Valeri Žiskar D”Esten. Ovaj dokument predvidja ukidanje rotirajuæeg predsedništva, rešenja prema kojem su se zemlje èlanice smenjivale na položaju predsedavajuæeg Unije svakih šest meseci. Umesto toga bila bi uvedena funkcija dugoroènog predsednika Unije kao i ministra spoljnih poslova, dok bi broj èlanova Evropske komisije bio smanjen. Lideri 15 zemalja èlanica Evropske Unije i deset zemalja koje æe postati èlanice sledeæe godine imaæe priliku da iznesu svoje stavove u pogledu podnetog nacrta ustava, mada æe zvanièni pregovori o tom dokumentu poèeti tek u oktobru. Oèekuje se da æe lideri EU takodje nastojati da poprave podnose sa SAD posle rata u Iraku. Analitièari, medju kojima je i Stiven Everts iz londonskog Centra za evropsku reformu, smatraju da bi EU mogla da odigra ulogu u sprovodjenju bliskoistoènog mirovnog plana, poznatog kao ”mapa za mir“.
”Ideja koja se može èuti ovih dana je da bi bile potrebne mirovne snage za Zapadnu obalu i Pojas Gaze. Prema ”mapi za mir“ Izrael bi trebalo da se povuèe sa okupiranih teritorija, ali su svi zabrinuti da bi to moglo da dovede do bezbednosnog vakuuma”.
Zemlja domaæin - Grèka je, sa svoje strane nastojala da podstakne što brže reforme u zemljama zapadnog Balkana, kako bi se i one pridružile Evropskoj Uniji. U tom, cilju Grèka je pozvala lidere pet balkanskih zemaja da se u subotu pridruže uèesnicima samita, kada se bude razmatralo to pitanje.