Z.B.: Sa politièke taèke gledišta, SAD æe biti veoma angazovane u toj zemlji najmanje dve godine. Sada se razmatra moguænost forimiranja privremene vlade i naèin kako ce ona opštiti sa svojim gradjanima, a da pri tom ne izgubi autoritet. Svako ko je blizak Amerikancima mogao bi da odaje utisak da je amerièka marioneta, mada za sada nema jasnih ideja ko bi mogli da budu iraèki lideri. U svakom sluèaju, politièka situacija u Iraku još predstavlja veliki izazov, prožet haotiènim stanjem. Na ekonomskom planu, Sjedinjene Države su poèele da sklapaju ugovore, uglavnom sa velikim amerièkim komapnijama, koje æe verovatno poèeti da zakljuèuju podugovore sa manjim firmama. Ali, d bi se ukljuèilo u ekonomsku obnovu Iraka treba znati, što za sada nije poznato, kakva æe biti uloga Ujedinjenih Nacija, Sjedinjenih Država i Evropske unije..
B.M.: Da li bi Sjedinjene Države mogle da olakšaju uèešæe nekih evropskih zemalja, kao što je Srbija i Crna Gora, u ekonomskoj obnovi Iraka?
Z.B.: Amerièka administacija neæe biti aktivno angažovana u promovisanju uèesæa odredjene zemlje, osim, recimo, Poljske, èija je zvezda u usponu. Politièka prednost æe biti data zemljama koje su imale konstruktivnu ulogu. Ostale zemlje bi trebalo da podnesu svoje ponude pa æe ih Sjedinjene Države, ako je to u poslovnom sektoru, uputiti na razgovore sa Amerièkom agencijom za medjunarodni razvoj i glavnim ugovaraèima. Ukoliko bi Srbija i Crna Gora, ili druge evorpske zemlje, imale nesto da ponude, Sjedinjene Države bi svakako razmotrile te predloge.
B.M.: Ko æe preuzeti odgovornost isplate iraèkih dugova zemljama kao što je Srbija i Crna Gora?
Z.B.: To je veliko pitanje na koje za sada nema jasnog odgovora. Ne verujem da æe se privremena vlada baviti time i razmatranje tog pitanja æe biti odloženo na neizvesan rok.
B.M.: Na kraju, kakvi su po vašem mišljenju izgledi za demokratizaciju Iraka?
Z.B.: Postoji namera da se u toj zemlji istinski podstakne demokratija. Za mnoge od nas u Vašingtonu to možda izgleda previše idealsitièno. Mene brine trenutno stanje u Iraku, posebno u odnosu na Šiite na jugu. Ako se ta situacija ne stabilizuje i ne postigne napredak u bliskoistoènom mirovnom procesu, ispitaæe se razlozi nedostatka uspeha, što bi moglo da uvuèe Iran i Siriju u debatu. A to bi znatno iskomplikovalo odnose izmedju SAD i Evropske unije.