Vest o izvršenom atentatu na premijera Srbije, Zorana Ðinðiæa ovde u Vašingtonu primljena je sa zaprepašæenjem, dok veæina eksperata ocenjuje da bi taj, kako ga nazivaju, užasan dogaðaj mogao da podstakne reformske promene. Evo šta nam je tim povodom rekao viši analitièar u Helsinškom odboru amerièkog Kongresa, Bob Hend:
“Mogla bi da uslede nemirna vremena, dok srpski politièari budu pokušavali da ispune nastalu prazninu. Meðutim, ovaj bi dogaðaj mogao da podstakne poveæanu opštu podršku reformskom kursu, za koji se zalagao premijer Ðinðiæ. Lièno se nadam da æe graðani Srbije -- nakon niza atentata i oèiglednog prisustva organizovanog kriminala i drugih negativnih elemenata -- zakljuèiti da je toga dosta i da su neophodne promene, naroèito u pogledu sprovoðenja vladavine zakona, “ zakljuèio je Bob Hend.
Atentati na politièke lidere se nažalost dogaðaju, rekao nam je Džefri Gedmin, direktor Aspen instituta u Berlinu:
“Svi znamo da se takve užasne stvari dogaðaju,“ rekao je Gedmin. ”I u razvijenim demokratijama, kao što su Sjedinjene Države, vršeni su atentati na predsednika -- tako je ubijen Džon Kenedi. A, Toni Bler, Žak Širak, Gerhard Šreder i drugi imaju veliko obezbeðenje da bi se spreèili pokušaji atentata. Atentat na Ðinðiæa predstavlja posebno iskušenje, jer Srbija još nije izgradila èvrste temelje demokratskih institucija. Navike, vrednosti i procesi primereni demokratskom društvu tek treba da se ostvare. Sve što se ispreèi društvu sa, rekao bih, još nezrelom demokratijom, može da uzrokuje veliko politièko previranje i predstavlja tešku probu njenog daljeg razvoja. Veliki broj zapadnih zemalja, ukljuèujuæi Sjedinjene Države, uoèavaju da u Srbiji još postoji znatna mera korupcije i organizovanog kriminala. Atentat na Ðinðiæa svakako predstavlja udarac u nastojanjima Srbije da se izbori za ugled zemlje koja se svega toga uspešno oslobaða i želi da se što pre pridruži Zapadu,“ rekao je on.
Èarls Ingrao, profesor na univerzitetu Perdju, u Indijani, takoðe je izrazio nadu da æe atentat na srpskog premijera podstaæi ubrzavanje reformi u Srbiji:
“Jedna od pouka onom delu Srbije koji ne želi da preuzme odgovornost za položaj u kojoj se našla zemlja, i krivicu baca na druge, jeste da treba da se upitaju da li je u redu da graðani Srbije žive u uslovima u kojima se vrše atentati na vodeæe politièke lidere, dok su drugi bili umešani u ratne zloèine. Tom delu Srbije oèigledno predstoji veliki posao. Nakon ovog strašnog ubistva,“ smatra profesor Ingrao, ”Srbiji se pruža šansa da dokaže da može i da hoæe da ukloni i poslednje ostatke iz Miloševiæevog doba”.
Na kraju, evo šta je o ubistvu premijera Srbije, za Glas Amerike izjavio direktor Odeljenja za Istoènu Evropu u vašingtonskom Centru za strateška i meðunarodna istraživanja, Januš Bugajski:
”Srbija se nalazi u jeku politièke krize. Ne samo što nema predsednika, nego je sada ostala bez premijera. U pitanju je bila kriza nedostatka politièkog rukovodstva, a sada je nestao i glavni pro-zapadni i pro-reformski element u Beogradu. To takodje otvara moguænost održavanja izbora, na kojima æe nacionalisti i bivši socijalisti imati mnogo bolje izglede nego do sada. Time se ujedno stvara situacija bezakonja, ne samo u Srbiji nego u odnosu na ceo region. Drugim reèima, odnosi Srbije sa njenim susedima bi takoðe mogli biti destabilizovani. Rekao bih da je u pitanju velika kriza koja je pogodila zemlje središnjeg Balkana.“