Sinoæ je u vašingtonskom Muzeju Holokausta prikazan 47-minutni dokumentarni film naslovljen “Jugoslavija: pad Miloševiæa”. Dokumentarac, u stvari sažima, petoèasovnu seriju u tri nastavka amerièke televizijske mreže ”Discovery“ o desetogodišnjoj krizi na Balkanu. Narator ovog filmskog dokumenta -- raðenog na osnovu obilja arhivskog materijala i razgovora sa nizom meðunarodnih i drugih aktera balkanske drame -- je Kristijana Amanpur, diplomatski izveštaè televizijske mreže CNN, koja je pored bivšeg državnog sekretara Medlin Olbrajt bila glavni gost na sinoænoj premijeri.
Zamoljena da prokomentariše prikazani dokumentarni film, Medlin Olbrajt je za Srpski servis Glasa Amerike rekla:
“Mislim da je veoma važno da se dobije puna slika o onome što se dogaðalo na Balkanu, jer reè je o užasnoj epizodi u smislu šta ljudi mogu da uèine jedni drugima, bez obzira na pouke iz Drugog svetskog rata. Mislim da je važno da se vidi i kako je meðunarodna zajednica pokušavala da reši krizu. Takoðe je važno što se prikazuje u Muzeju Holokausta, koji nastoji da poduèi ljude o istoriji, za koju smo se nadali da se neæe ponoviti.”
U Miloševiæev pad i njegov odlazak u Hag malo je ko verovao na poèetku balkanske krize, kaže bivši amerièki državni sekretar:
“Glasanje za osnivanje Meðunarodnog tribunala za ratne zloèine bilo mi je takoreæi prvo glasanje u svojstvu ambasadora u Ujedinjenim nacijama. Kada smo uspostavili sud mnogi su verovali da neæe ništa biti od njega; da nikada neæemo moæi da odredimo sudije i glavnog tužioca; da nikada neæe biti podizane optužnice, niti da æe ikome biti suðeno i da æe biti izricane kazne. Meðutim, sve se to ostvarilo. Veoma je važno da se Miloševiæu sudi.
Cilj Haškog tribunala je od poèetka uklanjanje kolektivne krivice kaže Medlin Olbrajt:
“Cilj je bio da se iskljuèi kolektivna krivica i odredi pojedinaèna krivica, što pomaže izmirenju. Lièno sam svedoèila na suðenju Biljani Plavšiæ i smatram da je veoma važno pokazati da je to postupak koji funkcioniše na ispravan naèin. Mislim da narodi na Balkanu kreæu ka boljoj buduænosti. Mislim da i oni i svet treba da budu strpljivi jer se radi o dugotrajnom, ni malo lakom procesu. I Sjedinjene Države treba da budu strpljive i da nastave da prate situaciju, bez obzira što se amerièka pažnja okreæe prema drugim delovima sveta. Ne bismo smeli da zaboravimo Balkan. I nadam se da æemo i dalje biti veoma angažovani u regionu.
Zamoljena da iznese svoje iskustvo u radu na dokumentarnom filmu èiji je inaèe narator, Kristijana Amanpur, je pohvalila je producentse serije kanala Discovery i pomenuti dokumentarac kao primer onog što je najbolje u televizijskoj profesiji:
“To je, pre svega, istiniti istorijski dokument, to je televizijski poduhvat u najboljem izdanju. Autori serije su ovom serijom uèinili dostupnim materijal koji ljudima ne samo što razjašnjava složene dogaðaje, nego bi mogao da utièe na opštu javnost da unapred prepozna i spreèi ponavljanje takvih dogaðaja drugde u svetu. Ja verujem, na primer, da je stoga odluka o vojnoj akciji na Kosovu doneta mnogo brže nego za Bosnu i Hercegovinu. Mislim da su novinari imali u tome udela zbog svog istrajnog izveštavanja o krizi na Balkanu. Pokazala se vrednost i moæ profesionalnog novinarstva. Veliko novinarstvo, kao što je ovaj dokumentarac, može da utièe na spoljnu politiku jedne zemlja -- rekla bih da može da utièe i na tok istorije. Èinjenica da je pao Miloševiæ, da su Srbija i Jugoslavija slobodne, da je Bosna i Hercegovina opstala, da je na Balkanu ostvarena normalizacija - sve su to velike stvari i sve to uliva nadu. Treba podsetiti, posebno danas, da su Sjedinjene Države i njihovi saveznici tada postigli konzensus za akciju na Kosovu, u èemu ih je podržala i svetska javnost. No, sada smo na ivici rata za koji ne postoji konzensus, za koji nema koalicije i protiv kojeg se buni svetsko javno mnjenje. Postalo je više nego oèigledno kolika je važnost meðunarodnog konzensusa, koalicije i voðenja ispravne diplomatije.”
Medlin Olbrajt, bivši amerièki državni sekretar, za sadašnji trenutak kaže:
“Administracija treba da poène drugaèije da se ponaša prema svetu. Iako su Sjedinjene Države jedina supersila, one moraju da saraðuju sa drugim zemljama. Istina je da sam kao državni sekretar rekla da je Amerika zemlja bez koje se ne može, ali nikada nisam tvrdila da može sama u svetu. Mislim da amerièka administracija treba da pokaže da su joj potrebni partneri, i objasni da amerièka politika nije imperijalistièka”.