U stotinama gradova širom sveta proteklog vikenda su na ulice izašli milioni ljudi da bi ispoljili svoje protivljenje moguæem ratu protiv Iraka, koji bi povele Sjedinjene Države. Demonstracije za i protiv vojne akcije održane su i u Sjedinjenim Državama, mada su anti-ratni protesti bili mnogo veæi i buèniji. Prema istraživanju javnog mnjenja koje je sprovela anketna organizacija Džona Zogbija, podrška vojnoj akciji protiv Iraka poveæala se na 58 odsto ispitanika. Samo 37 odsto je protiv rata. Zogbi o antiratnom taboru kaže:
“Mnogo je intenzivnije ponašanje onih koji se protive ratu, što èini veliku razliku jer oni su glasniji i aktivniji, i u veæoj meri mogu da utièu na formiranje javnog mnjenja od veæine”.
Meðu organizacijama koje èvrsto podržavaju veæinu je Amerièka legija, najveæa organizacija ratnih veterana na svetu. Stiv Tomas, predstavnik Amerièke legije, kao da njegova organizacija ne navija za rat, ali smatra da nacionalna bezbednost treba da bude glavni prioritet:
“Najvažnija stvar koju država mora da preduzme je da pruži bezbednost svom narodu. I ne mogu stvari kao što su obrazovanje, unapreðenje siromašnih gradskih èetvrti i slièno, da se porede sa prioritetom obezbeðivanja zaštite našeg naroda”.
Glavni koordinator nedavnih anti-ratnih protesta u Sjedinjenim Državama je organizacija International ANSWER (Meðunarodni odgovor), koju kritièari odbacuju kao ogranak socijalistièke Svetske radnièke partije. Meðutim, opozicija ratu je mnogo šira i ukljuèuje verske organizacije, studente, ratne veterane i lokalne politièare. Evo šta kažu neki od njih:
“Do sada su 90 gradova, mesta, okruga i dve države izdali rezoluciju protiv raka sa Irakom”.
Organizacija “Veterani za zdrav razum” -- koju su prošlog avgusta formirali veterani Zalivskog rata -- ima za cilj unošenje zdravog razum u debatu o Iraku. Povodom nedavnih antiratnih protesta, predsednik Džordž Buš je rekao da pozdravlja proteste graðana, ali da to neæe promeniti njegovo mišljenje. Medjutim, to ne obeshrabruje opoziciju. Tom Endruz iz koalicije “Pobeda bez rata”, koja obuhvata 30 organizacija, kaže da se njegov savez i dalje nada da æe moæi da utièe na promenu politike amerièke administracije. On tvrdi da su masovni protesti od prošle jeseni nagnali amerièku vladu da se obrati Savetu bezbednosti i predloži usvajanje rezolucije 1441.
“Bušova administracija je preduzela taj korak pošto su se ljudi mobilisali i organizovali, i poèeli da izražavaju svoje protivljenje. Možda neæe odmah postiæi uspeh, ali poèela je da ih privlaèi politièka borba”.
Rešenost predsednika Buša motivisala je koaliciju “Pobeda bez rata” da taj pritisak još više pojaèa, kaže Tom Endruz.