U arapskim zemljama se nastavlja debata o posledicama moguæeg rata u Iraku. Dopisnik Glasa Amerike iz Kaira, Greg Lamot, razgovarao je sa nekoliko politièkih analitièara u regionu o posledicama moguæeg rata i periodu nakon nejgovog okonèanja.
Mnogi arapski politièki analitièari istièu da se malo ko ne slaže sa tvrdnjom da iraèki narod pati pod diktaturom Sadama Huseina. Medjutim, oni izražavaju sumnju da li æe Iraèanima biti bolje ukoliko dodje do promene režima, kao posledica rata. Dok SAD stvaraju veliku udarnu snagu u regionu Zaliva, raste i zabrinutost zbog moguæih žrtava medju civilnim stanovništvom. Mohamed Kadri Said je bivši egipatski general koji je na èelu odeljenja za vojne analize u Centru za politièke i strateške studije, Al Ahram, u Kairu. On navodi brojne medijske izveštaje prema kojima æe rat u Iraku zapoèeti vazdušnim napadima uz korišæenje hiljada bombi i raketa. General Said smatra da bi u tom sluèaju sigurno bilo puno žrtava medju civilima pošto se smatra da bi Sadam, rasporedio svoje snage u blizini civilnih objekata.
”Smatram da bi bilo brojnih civilnih žrtava pošto je sada taktika Iraka da rasporedi osetljive elemente Sadamovih snaga u blizini civilnih objekata. Prema tome, ideja da se upotrebi tri hiljade raketa u kratkom vremenskom razmaku znaèi da nikom nije stalo do civila. To bi trebalo svima da bude jasno. To se desilo i ranije - u Berlinu i Londonu za vreme Drugog svetskog rata.“
Amerièki vojni komandanti su naglasili da je jedan od njihovih glavnih ciljeva u ratu sa Irakom - da se smanji broj žrtava medju civilima. U njihovim komentarima se ukazuje da, iako je nemoguæe spreèiti stradanje civila, SAD sada raspolažu sa arsenalom oružja sa preciznim navodjenjem, koje nisu posedovale u zalivskom ratu pre 12 godina Komandanti se nadaju da bi to moglo da pomogne da se iraèko civilno stanovništvo zaštiti. Valid Kaziha, profesor politièkih nauka na Amerièškom universitetu u Kairu, medjutim, smatra da bi teški gubici medju civilima mogli da idu na ruku ekstremistièkim grupama. On ukazuje da je ogorèenje protiv SAD veæ i onako veliko u regionu i da bi rat protiv Iraka mogao samo da da dalji podstrek ekstremistima.
”Ne sumnjam da æe to, na duži rok, dovesti do još veæe mobilizacije i regrutovanja u razne ekstremne islamistièke grupe. To bi moglo da dovede i do sve veæeg broja teroristièkih napada u regionu.“
Profesor Kaziha kaže da je još jedan razlog za zabrinutost to što bi umereni arapski lideri u regionu mogli da budu suoèeni sa intenzivnim ogorèenjem domaæe javnosti i sa moguæim teroristièkim aktima ukoliko se prisustvo amerièkih i britanskih snaga nastavi duže vreme. Šef katedre za politièke nauke na Libansko-amerièkom univerzitetu u Bejrutu, Sami Barudi, kaže da bi duži ostanak amerièkih snaga u Iraku možda mogao da bude nužan. On brine da bi inaèe promena režima u Bagdadu mogla da izazove sukobe u Iraku i regionu, u kojima bi mogli da se angažuju Kurdi, Sirijci, Iranci, Turci, iraèki emigranti u inostranstvu, kao i pripadnici raznih plemena i klanova unutar Iraka.
”Uvek strahujem od toga i mislim da mnogi od onih koji se protive ratu, smatraju da jedan diktator može bolje da drži stvari pod kontrolom nego 20 diktatora koji se medjusobno sukobljavaju. Bojazan je da bi ukoliko Sadam ode moglo da se pojavi 15 do 20 lokalnih diktatora koji bi zaratili izmedju sebe.“
Profesor Barudi kaže da je opšte poznato da mnogi arapski i svetski lideri smatraju da Sadam treba da ode. Medjutim, on misli da bi amerièki i britanski funkcioneri trebalo da u punoj meri objasne, pre eventualnog rata, kakve planove imaju za Irak posle Sadama i kako nameravaju da ih na realan naèin ostvare u, kako ukazuje, veoma anti-amerièki raspoloženom okruženju.