Na ovomeseèim izborima Srbija ponovo nije izabrala predsednika zbog malog odziva glasaèa: svega 45% njih je izašlo na birališta, èime nije udovoljeno zakonskom minimumu od 50%. Demokratski orijentisan jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica, ostvario je ubedljivu prednost u odnosu na druga dva kandidata tvrdokornije orijentacije. Koštunica je osvojio oko 57% glasova, vodja Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj -- koji je pod istragom Haškog tribunala za ratne zloèine -- oko 36%, a kandidat Stranke srpskog jedinstva Borislav Peleviæ tri odsto glasova.
Politièka klima u Srbiji mogla bi da ugrozi nastojanja na realizaciji preko potrebnih politièkih i ekonomskih reformi. Zakoni o steèaju i transakcijama vrednosnim papirima èekaju na usvajanje; reforma sudstva i državnih preduzeæa još uvek nije dovršena, i malo je verovatno da æe išta od pomenutog biti ostvareno pre izbora novog predsednika.
Da bi se nastavio normalan tok upravljanja zemljom, srpski parlament bi morao da razmisli o izmeni izbornih zakona koji spreèavaju legitimne biraèe da daju svoj glas.
Predsednièki izbori imaju daleko bolje šanse za uspeh ukoliko predsednik Vojislav Koštunica i srpski premijer Zoran Djindjiæ obustave medjusobnu borbu za vlast. Jedini ishod takve prepirke jeste razoèarenje srpskog naroda.
