Rezoluciju, koja predsedniku Bušu daje široka ovlašæenja da upotrebi silu protiv Iraka, sa ili bez podrške Ujedinjenih Nacija, prvi je izglasao Predstavnièki dom koji predvode Republikanci. Buš je odmah pozdravio tu odluku sledeæim reèima:
”Narastanju opasnosti od Iraka moramo se suprotstaviti u potpunosti i konaèno“.
Meðutim, više od polovine Demokrata u Predstavnièkom domu, smatrajuæi da rezolucija daje predsedniku isuviše veliku moæ, glasali su protiv, iako je njihov lider, Dik Gephard iz Misurija, bio zagovornik njenog usvajanja. Gephard je o ishodu glasanja rekao:
”Našim neprijateljima koji posmatraju ovu demokratsku raspravu i pitaju se da li Amerika govori jednoglasno, ja kažem - nema sumnje. Mi smo ujedinjeni kao narod koji brani sam sebe.“
Nekoliko sati kasnije, Senat, u kome veæinu èine Demokrate, takoðe je usvojio rezoluciju. Senator iz Arizone Džon Mek Kejn je bio sa-predlagaè rezolucije u tom telu.
”Naši prijatelji i saveznici znaju da mi nismo uzeli na metu režim Sadama Huseina samo zato što je on loš èovek, mada nastavak njegove tiranije predstavlja uvredu svakog poimanja èoveènosti. Mi razmatramo vojnu akciju da bi okonèali njegovu upravu, jer dopuštajuæi mu da ostane na vlasti, sa resursima kojima raspolaže, neizbežno bi ugrozilo amerièke interese u regionu”, obrazložio je Mek Kejn
Meðutim, neke Demokrate su izrazile zabrinutost da bi moguæi sukob sa Irakom oslabio nastojanja u borbi protiv terorizma. Drugi su, pak, rekli da Buš nije pokrenuo celu stvar zbog upotrebe sile protiv Iraka, dok je bilo i onih koji su dokazivali da bi jednostrana akcija bila opasan presedan.
Predsedavajuæi Komisije za vojna pitanja Senator Karl Levin, naveo je primer:
”Ako bi Kina odluèila da Tajvan, koji je oznaèila kao ”odmetnutu provinciju“, predstavlja pretnju po njenu bezbednost, onda bi sa ovim presedanom, mogla da ga napadne,“ smatra Levin
Pokušaji protivnika rezolucije da odlože glasanje ili da suze njen opseg, pokazali su se bezuspešnim.