J.O.: Mislim da su najveæe promene nastale u Sjedinjenim Državama. Administracija predsednika Buša je poèela svoj mandat ukazujuæi da ne želi da se bavi nizom spoljnopolitièkih pitanja. Nije bila zainteresovana za Balkan, niti za pitanje propalih država. Želela je da se usredsredi na odnose sa nekoliko kljuènih svetskih prestonica. Meðutim, posle 11. septembra je oèigledno nastupila promena. Bušova adminstracija je sada rešena da se angažuje u svetu i regionima veoma udaljenim od tradicionlanih centara moæi za koje su zainteresovane Sjedinjene Države. Administracija je rešena da ostane u Avganistanu onoliko koliko bude potrebno i takoðe uviða da je potrebno da bude angažovana na Balkanu. Sve su to mesta, vrlo udaljena od centara sa kojima je predsednik Buš mislio da æe biti angažovan kada je došao na vlast. Mislim da je to najveæa promena”.
J.J.: Ova administracija govori o uvoðenju nove politike predupreðivanja. Da li se slažete sa time?
J.O.: Mislim da kada govori o akcijama predupreðivanja, predsednik to govori u sklopu izborne kampanje. On želi Amerikancima koji su nezainteresovani za spoljni svet da objasni svoju spoljnu politiku što jednostavnijim reèima i želi da predoèi da æe Sjedinjene Države reagovati u sluèaju neposredne opasnosti. Meðutim, takva retorika ne znaèi ništa sa diplomatskog niti sa meðunarodnopravnog stanovišta. Administracija je takoðe u meðuvremenu poèela da menja retoriku, jer pokušava da pridobije meðunarodnu podršku po pitanju Iraka. Sve se manje govori o akciji predupreðivanja, a sve više o pretnji koju predstavlja Irak i potrebi da Bagdad ispuni svoje meðunarodne obaveze. Smatram da bi politika predupreðivanja imala katastrofalne posledice, jer bi odbila sve zemlje koje su spremne da se pridruže nastojanjima povodom Iraka i takoðe bi ohrabrila otpadnièke režime širom sveta da poènu sami da preduzimaju takve akcije. Sve bi to u praksi bilo izuzetno opasno. Podsetimo se samo primera Kašmira oko kojeg se spore dve zemlje koje poseduju nuklearno naoružanje”.
J.O.: Sada živimo u svetu u kojem pojedinci mogu veoma brzo da izvrše pritiske koji su donedavno bili nezamislivi. Neverovatna je brzina kojom se u odnosu na ranije periode pojavljuju opasnosti ili pak stvaraju nove moguænosti. Kada sam, na primer, kao mladi diplomata radio u administraciji predsednika Buša starijeg, sve se odvijalo u vremenskim segmentima od osam sati dnevno. Ljudi su slušali vesti u taèno odreðeno vreme, služili smo se depešama i informacijskom tehnologijom 19. veka. Nedugo posle toga protok informacija je poèeo da teèe 24 sata na dan, uporedo sa vestima na kablovskoj televiziji. Sada, zahvaljujuæi Internetu informacije stižu gotovo istog trenutka. Sve je neverovatno ubrzano, pa i spoljna politika.”
J.J.: U èemu je razlika u politici prema Iraku prvog i drugog predsednika Buša ?
J.O.: Administracija Buša starijeg sprovodila je vrlo tradicionalnu politiku održavanje ravnoteže u regionu Zalliva. Stoga je podržala Sadama Huseina u pripremama, kao i u samom ratu protiv Irana, da bi kasnije intervenisala kada je Sadam ušao u Kuvajt. U politici sadašnje administracije prisutna je èudna mešavina ekstremne retorike i vilsonovske velike ideje o širenju demokratije na Bliski Istok, pa makar po cenu vojne akcije. Mislim da administracije Buša mlaðeg tek treba da rašèlani strateške prioritete u tom regionu. Glavni prioritet za svakog amerièkog predsednika je zaštita i bezbednost amerièkih graðana. Prema tome, drugi prioritet bi trebalo da bude stabilnost na Bliskom Istoku po kojem bi Amerikanci mogli bezbedno da se kreæu i posluju. Uopšte nije jasno da bi invazija na Irak bila u skladu sa ta dva šira cilja. Mislim da administracija nije prouèila sva pitanja koja su vezana za eventualnu invaziju. S druge strane, dosadašnja oštra retorika dala je podstreka meðunarodnoj zajednici da se okrene pitanju Iraka i otvorila put ka drugim opcijama. Mislim da æe administracija pristati da pitanje Iraka bude vraæeno u Savet bezbednosti. Iako se govorilo o predupreðivanju i promeni režima, mislim da æe se na kraju cilj svesti na razoružavanje Iraka. Mi, naime, želimo da Sadam Husein odustane od ideje da stekne oružje masovnog uništenja.”