Crveni Krst kaže da želi da ponovo poseti zatoèenike koje su njegovi predstavnici obišli ranije ove godine, da se sastane sa novim zatvorenicima i da se upozna sa moguæim promenama uslova i propisa pod kojima se oni drže. Predstavnica Antonela Notari takodje je rekla da se Crveni Krst i dalje ne slaže sa Sjedinjenim Državama oko statusa zatoèenika, koje amerièki funkcioneri opisuju kao neprijateljske borce, a ne kao ratne zarobljenike. Notari kaže da im takva klasifikacija oduzima prava i zaštitu kakvu bi imali prema Ženevskim konvencijama o ratnim zarobljenicima:
”Ako su ratni zarobljenici, onda mogu da budu optuženi za zloèine ili se, po prestanku neprijateljstava, vraæaju kuæama. Ako se ne smatraju ratnim zarobljenicima onda im se mora dati neki drugi status. Nešto moraju da budu. U ovom trenutku, njihov status je nedefinisan i nije sasvim jasno na osnovu èega se oni drže u Gvantanamu.“
Uprkos nesuglasicama sa Sjedinjenim Državama, Crveni krst je saopštio da je pristup zatoèenicima krajnje važan. Predstavnica Antonela Notari kaže da su radnici Crvenog krsta nasamo razgovarali sa 564 zatoèenika, tokom prvog kruga poseta, obavljenih izmedju sredine januara i sredine jula. Ona kaže da su radnici crvenog krsta proveravali zdravlje zatoèenika i uslove pod kojima se drže:
”Jedan od najvažnijih ciljeva posete delegata zatoèenicima, naroèito ovim zatoèenicima, bilo je registrovanje svakog pojedinaènog zatoèenika i privatan razgovor sa svakim od njih. To je uèinjeno za sve zatoèenike prisutne u Gvantanamu sve do trenutka odlaska delegata. Jedna od prvih stvari koje æe proveriti tokom naredne posete jeste da li su još neki zatoèenici dovedeni u Gvantanamo. Ako ima takvih sa njima æe se obaviti sastanci nasamo i oni æe biti registrovani.“
Predstavnica Notari kaže da zatoèenici imaju mnoga pitanja jer žele da znaju za šta su optuženi, šta æe se dogoditi sa njima i koliko dugo æe ostati u pritvoru. Ona kaže da za sada, funkcioneri Crvenog krsta nemaju odgovore na ta pitanja.