M.H.: Mislim da ljudi ne shvataju da do hapšenja, poput ovih nedavnih, ne dolazi zato što je jednog dana neki policajac došao u moju ili kancelariju nekog drugog tužioca i rekao “hajde da hapsimo ljude, jer mi je to politièki naloženo”! U skladu sa postojeæim zakonom na Kosovu, prvi korak je policijska istraga, koju nadzire i usmerava tužilaštvo i koja èesto traje nekoliko meseci. Zatim tužilac, kada oceni da je prikupljeno dovoljno uverljivih dokaza, priprema takozvani “dokument optužbe” na osnovu kojeg sledi sudska istraga. Propisano je takoðe da se optuženiku mora obezbediti branilac, posle èega sledi izlazak pred istražnog sudiju pred kojim i tužilac i odbrana iznose svoje dokaze i argumentaciju. Istražni sudija odluèuje da li optuženik treba da bude u pritvoru za vreme trajanja suðenja. Zakonom su predviðene èetiri osnove za pritvor, kao i pravo optuženika na žalbu o èemu odluèuje -- kako je propisano -- troèlano sudsko veæe. I na tu odluku postoji moguænost žalbe, koja se podnosi troèlanom veæu Vrhovnog suda. I na kraju, u sluèaju da svih sedam sudija, tužilac i policajci koji su vršili prvobitnu istragu -- pogrešno odluèe, zakon predviða novèanu kompenzaciju za nezakoniti pritvor. Meðutim, postavlja se pitanje zbog èega izostaje poverenje javnosti kada su sedam sudija, tužilac i istražni policajci svi saglasni o potrebi pritvaranja optuženika.
J.J.: Da li bi trebalo sprovesti kampanju kako bi se javnost upoznala da se radi o zakonskom postupku koji je u skladu sa zapadnim standardima, a ne o praksi iz vremena prethodnog režima?
M.H.: Slažem se sa Vama da ljudi treba da znaju da je Savet Evrope saraðivao na izradi novog kriviènog zakonika, da su u tome uèestvovali predstavnici kosovskih Albanaca i manjina na Kosovu. Takoðe su usvojeni predlozi nekih organizacija za ljudska prava. I najzad Ujedinjene nacija i Savet Evrope su odobrili nov zakonik... Dakle, ovo nije Miloševiæev zakon. To je kosovski zakon u kojem je sadržano mnogo više zaštitnih klauzula nego u zakonima nekih zapadnih zemalja. To ljudi treba da shvate, jer optuženik ima pravo na branioca i ima pravo na žalbu. Sadašnje sudije nisu iz vremena Miloševiæa. Takoðe nije ista policija. Sve su to razlozi zbog kojih stvari ne treba posmatrati kroz prizmu 80-tih i 90-tih.
J.J.: Takoðe postoji sluèaj Milana Ivanoviæa iz Kosovske Mitrovice koji kaže da ne zna zbog èega je optužen, dok KAFOR nije uspeo da ga uhapsi...
M.H.: Pre svega zakonom je propisano da pritvorena osoba ima pravo da joj se saopšti optužba. Prema tome, ako gospodin Ivanoviæ želi da se preda policiji, ja mu lièno mogu garantovati da æe u skladu sa zakonom biti upoznat sa svim taèkama optužbe. On ima istovetna prava kao nedavno uhapšeni kosovski Albanci. Ni u jednoj zemlji, ukljuèujuæi Kosovo, optuženima se ne daju unapred informacije da æe sutra biti uhapšeni zbog tih i tih dela. To nije naèin na koji funkcioniše policija, jer bi to samo pomoglo da optuženici pobegnu.
J.J.: Srpska manjina je ispoljila odreðen interes da se ukljuèi u pravosudni sistem. Medjutim postoji odredjeni otpor tome na Kosovu.
M.H.: Kada kažete postoji otpor, ja kao pravnik postavljam pitanje ko se tome opire. Mislim da nije reè o sudijama i tužiocima. Sasvim je prirodno da oni koji imaju odreðenu vlast prihvate druge. Recimo mojim kosovsko-albanskim kolegama je na poèetku smetalo moje prisustvo, jer su se pitali zbog èega ovaj amerièki tužilac, sa iskustvom steèenim u Bosni, sada hoæe da preuzme sluèajeve koje možemo sami da rešavamo. No, takoðe želim da kažem da su sudski organi u Kosovkoj Mitrovici bili veoma predusretljivi. Na primer, okružni tužilac Kabaši je prihvatio da novi zakoni na Kosovu nalažu prisustvo meðunarodnih tužioca i sudija. Mislim da æe lokalno kosovsko pravosuðe prihvatiti uspostavljanje integrisanog pravosudnog sistema. Poznato je da meðunarodna zajednica neæe veèno biti na Kosovu. A kada imate srpsku manjinu èiji pripadnici mogu biti žrtve kriviènih dela ili pak poèinioci istih, postaje oèigledna potreba uvoðenja integrisanog pravosudnog sistema. Mislim da æe to albanska strana èak i pozdraviti.