Linkovi

Dileme današnjeg Irana - 2002-08-14


Uprkos ubedljivoj javnoj podršci i nadmoænim izbornim pobedama iranskih reformista, Said Ardžomand, profesor sociologije na Univerzitetu države Njujork, tvrdi da oni gube bitku i veruje da je razlog za to nedostatak realne strategije i volje za borbu.

“Bilo je mnogo priželjkivanja na njihovoj strani da bi uistinu mogli da prièaju, a da æe konzervativci, zagovornici teokratske vlasti, jednostavno da ih saslušaju i promene svoje stavove, što je bilo veoma naivno. Oni se još nisu efikasno organizovali. Nisu u stanju da izvrše bilo kakav pritisak na režim, tako da su se polako demoralisali. Narod je umoran od èekanja.”

Profesor Ardžomand smatra da reforimistima nedostaje i jedan efikasni lider, jer predsednik Hatami nije ispunio oèekivanja i izgleda kao da mu više odgovara uèionica od politièke grubosti i prevrtljivosti.

“Rekao bih da je previše nežan, da nije borac. Nije ubedljiv. Zbog toga su ga sveštenici koji su mu pretpostavljeni, uistinu prevladali. Oni mu se kao smeškaju i grle ga, a onda odu i unište njegove saveznike. A on im vraæa osmehe i nastavlja da drži lekcije, umesto da bude stvarni predvodnik ovog pokreta.”

Ipak, u izveštaju Meðunarodne krizne grupe, stacionirane u Briselu, u kojoj su bivši politièari i analitièari iz raznih zemalja, ukazuje se da je predsednik Hatami samo èovek broj 2 u Iranu. Vrhovni lider, ajatola Hamnej, ima veæu moæ, koju upražnjava u ime sveštenstva. Dvanaest pravnika u Savetu èuvara revolucije - od kojih su polovina sveštenici - dejstvuje kao de facto gornji dom koji može da stavi veto na zakonske predloge reformski orijentisanog parlamenta. Uprkos svemu tome, u izveštaju Meðunarodne krizne grupe se tvrdi da se iranski graðanski prostor sigurno proširuje na raèun sveštenstva koje se povlaèi. Veæi uticaj stièu tehnokrate koje se zalažu za ekonomski razvoj, nasuprot insistiranju na sitnim detaljima vere. Biæe mnogo uspona i padova pre nego što reforma prevlada, smatra Abas Amanat, profesor istorije na Jelskom univerzitetu i autor knjige “U traganju za modernim Iranom”, koja æe uskoro da se pojavi u knjižarama. Sloboda neæe stiæi lako, ali æe stiæi i doæi æe u ruke reformista poput ovih sadašnjih. Profesor Amanat smatra da sa njima ne treba biti previše nestrpljiv, jer prava alternativa ne postoji. Takoðe, nema svrhe pokušaj obraæanja ukupnom stanovništvu - mimo njih.

“Ako iskljuèite Hatamija i njegove pristalice, ko vam preostaje da mu se obratite? Javnost ni na koji naèin nije politièki organizovana - otkako je režim ukinuo sve opozicione sile. Prema tome, opšti stav uistinu nema neki znaèaj.”

Pofesor Amanat sumnja da bi moglo da doðe do bilo kakvog narodnog bunta, jer su revolucionarne strasti istrošene, ali ukazuje na znaèaj amerièke i meðunarodne kritike.

“Ne mislim da bi to trebalo da doðe u vidu pukih pretnji samom režimu ili, saèuvaj bože, neke vrste vojne intervencije. To bi pre trebalo da bude usmerena i jasna kritika politike sadašnjeg režima sa imenima, sa konkretnim primerima, koja bi omoguæila opozicionim snagama da je iskoriste.”

U izveštaju Meðunarodne krizne grupe se iznosi i sledeæi savet: “Složenost iranske unutrašnje situacije otežava ali i nameæe potrebu da meðunarodna zajednica ispolji oprez, na odgovarajuæi naèin precizno proceni svoje akcije i predoseti njihove posledice”.

XS
SM
MD
LG