Suoèeni sa širokim i rastuæim nepoverenjem prema Sjedinjenim državama i njihovom politikom, pogotovo u islamskom svetu, kreatori amerièke strategije su pod sve veæim pritiskom da na bolji naèin objašnjavaju svoje ciljeve u inostranstvu. Birokratski termin za takve aktivnosti je ”javna diplomatija“ što na obiènom jeziku znaèi ”odnosi sa javnošæu ili P.R.“. Kako god ga nazvali, taj posao je prema mišljenju nezavisnih eksperata, amerièka vlada do sada loše radila. Poèetkom nedelje, nevladin Savet za odnose sa inostranstvom izdao je izveštaj jedne nezavisne grupe koja je oštro kritikovala amerièke napore u domenu takozvane javne diplomatije. Vodja te grupe Piter Piterson izjavio je da èak i posle 11. septembra, javna diplomatija dobija malu pažnju administracije.
”Plan o amerièkoj javnoj diplomatiji po našem mišljenju nije realizovan zbog nedostatka želje, strategije, struènog ljudstva, zbog kulturnih razlika, strukturnih defekata i nedostatka sredstava.“
Ta nezavisna grupa poziva na centralizaciju napora u oblasti javne diplomatije i poveæavanje fondova koje bi trebalo da obezbedi Kongres. U oèiglednom odgovoru na seriju kritika, predsednik Buš je odluèio da ojaèa odelenje u okviru administracije Bele kuæe poznatije kao Kancelarija za globalne komunikacije. Predsednikov portparol Ari Flajšer rekao je novinarima da æe ta kancelarija raditi na boljem objašnjavanju amerièke politike u inostranstvu.
”Predsednik veruje da æe nam bolja koordinacija u oblasti komunikacije sa inostranstvom pomoæi da objasnimo šta i zašto preduzimamo u svetu.“
Glas Amerike jedan je od radio i TV emitera koje politièari smatraju delom javne diplomatije. Zakon iz 1976. garantuje objektivnost i ravnotežu u emisijama Glasa Amerike, a sam Glas Amerike više puta je morao da se izbori za novinarski integritet sa predsednièkim administracijama Demokratske i Republikanske stranke. Èlan nezavnisnog tima Henri Grunvald, bivši urednik magazina Tajm, odbacio je zabrinutost da æe novi, post-septembarski entuzijazam za javnu diplomatiju dovesti do erozije žurnalistièkog kredibiliteta Glasa Amerike. ”Mislim da tu ne mora da postoji pravi konflikt. Mislim da je za vladu potpuno legitimno da želi da prenese poruku. Mislim da, sa druge strane, Glas Amerike i drugi mediji treba da stave tu poruku u jedan kontekst, da je objasne, ali takodje i da objasne kritike koje zbog politike vlade dobijamo u inostranstvu. Smatram da su obe stvari potrebne, istinsko i objektivno izveštavanje i vladina poruka, dok god je ona stavljena u pravi kontekst.“
Prošle nedelje, republikanski kongresmen Henri Hajd podneo je predlog zakona za reformu amerièke javne diplomatije, koji ukljuèuje reformu tv i radio programa za inostranstvo, i koji je usvojen u Predstavnièkom domu. O tom zakonskom predlogu tek treba da se raspravlja u Senatu.