Vorldkom radi globalno i zapošljava 85 hiljada ljudi. Vlasnik je najveæe Internet mreže, koja je veæinom bazirana u pogonima u blizini Vašingtona. Direktor kompanije Džon Sidžmor kaže da æe svi delovi Vorldkoma nastaviti sa normalnim radom i da neæe biti prekida u telefonskom i informacionom saobraæaju, kao ni da niko neæe odmah biti otpušten. Steèajni postupak obezbedjuje Vorldkomu moguænost da pozajmi do dve milijarde dolara i dobije vreme da se reorganizuje. U tom periodu poverioci neæe moæi da traže prinudnu naplatu svojih potraživanja konfiskovanjem Vorldnetove svojine. Do steèaja je došlo manje od jednog meseca pošto je Sidžmor otkrio u javnosti da je bivši finansijski direktor kompanije u velikoj meri lažirao finansijske knjige za prethodnu godinu. Gotovo èetiri milijarde dolara gubitaka prikazani su kao profit. Vrednost akcija Vorldkoma, inaèe veæ ugrožena, poèela je naglo da pada èim je ta vest saopštena. Sidžmor i ostali funkcioneri Vorldkoma pozvani su da svedoèe pred kongresnim odborom ali su bivši direktor kompanije i bivši finansijski direktor to odbili. Steèaj Vorldkoma je mnogo obimniji od kolapsa Enrona, kompanije za trgovinu energentima koja je na slièan naèin bila umešana u finansijske prevare. Najviše zbog onoga što se dogodilo Enronu i Vorldkomu i krivice knjigovodstvene firme Artur Andersen koja je bila zadužena za obe kompanije, Kongres žuri sa usvajanjem zakona kojim bi se pojaèao nadzor i pooštrila kaznena politika u korporativnom kriminalu. Direktor Vorldkoma kaže da æe kompanija možda morati da proda neke od ispostava u inostranstvu ali da æe zadržati UUNET, odeljenje koje upravlja internet sistemom, i MCI, odeljenje za medjugradski i medjunarodni telefonski saobraæaj, koja je druga po velièini amerièka telefonska kompanija.