A koliko veliki problem predstavlja zagrevanje mikroprocesora, demonstrira i ova vest. Nacionalna laboratorija u Los Alamosu, u državi Nju Meksiko, ima dva nova superkompjutera. Jedan se zove Kju, a drugi Green destiny, ili Zelena sudbina. Kod Kjua figuriše brzina, a kod Zelene sudbine - efikasnost. Ta dva kompjutera predstavljaju dve razlièite vizije buduæih superkompjutera. Kju može da vrši 30 hiljada milijardi operacija u sekundi, dok Zelena sudbina može da vrši samo 160 milijardi. Medjutim, Kju zauzima ogromnu halu, koštao je 215 miliona dolara i troši 5 megavata elektriène struje, od èega dva megavata otpada na sistem za hladjenje. Zelena sudbina je velièine frižidera, koštao je svega 335 hiljada dolara i ima snagu od svega 5 kilovata. Iako je 200 puta brži, Kju je 640 puta skuplji od Zelene sudbine. Mnogi nauènici smatraju da æe temperatura koju æe superkompjuteri sutrašnjice odavati biti toliko velika da æe njihova upotreba jednostavno postati nerentabilna i da buduænost leži u povezivanju više manjih kompjutera, odnosno u podeli posla.