Predsednik Buš smatra da je Sjedinjenim Državama sada potrebnije nego ikada da razviju i razmeste sistem efikasne odbrane od ogranièenog raketnog napada. Predsednik Buš takodje istièe da je Sporazum o zabrani antibalistièkih raketa zaostatak hladnog rata i da strateški izazovi 21. veka zahtevaju novi naèin razmišljanja. Medjutim, oni, po njegovom mišljenju, takodje zahtevaju akciju. U pismenom saopštenju, predsednik Buš naglašava da opasnosti sa kojima su SAD sada suèene ne potièu od Rusije, veæ od terorista i neprijateljskih država koje nastoje da se domognu oružja masovnog uništenja. Sa tim opasnostima, kako istièe predsednik Buš, suoèeni su i saveznici i prijatelji Amerike širom sveta i on želi da saradjuje sa njima na polju protivraketne odbrane. Predsednik Buš posebno pominje ruskog predsednika Vladimira Putina, istièuæi da Moskva i Vašington traže naèine za saradnju.
Amerièki predsednik smatra da su tokom protekle godine SAD i Rusija uložile znatne napore da bi prevazišle nasledje hladnog rata i da saradnja u oblasti protivraketne odbrane moše da pomogne u izgradnji njihovog novog strateškog partnerstva. Ruski predsednik je pozivao svog amerièkog kolegu da se ne povlaèi iz Sporazuma o zabrani antibalistièkih raketa, nazivajuæi ga kamenom temeljcem kontrole naoružanja i upozoravajuæi da bi njegovo otkazivanje moglo da dovede do nove trke u naoružanju. Medjutim, pre nekoliko nedelja, Rusija i SAD su potpisale novi sporazum kojim se znatno smanjuju njihovi arsenali dalekometnog nuklearnog oružja. Dve zemlje nisu zvanièno obeležile prestanak važenja Sporazuma iz 1972. godine. U Beloj kuæi nisu bili planirani nikakvi dogadjaji ili javni nastupi i jedini komentar za medije tim povodom potekao je od predsednikovog predstavnika Arija Flajšera: ”Kako su pokazali dogadjaji od 11. septembra SAD i Rusija više ne žive u hladnom ratu - i vremenu u kojem je Sporazum o zabrani antibalistièkih raketa bio izradjen“.
Predsednik Rièard Nikson je potpisao taj sporazum sa sovjetskim liderom, Leonidom Brežnjevom, u Kremlju, maja 1972. godine. Tada je postojalo uverenje da dve zemlje raspolažu sa tolikim brojem raketa sa nuklearnim bojevim glavama da bi mogle višestruko da unište jedna drugu, sa ili bez sistema protivraketne odbrane. Prvii nagoveštaj promene došao je 1983. godine kada je predsednik Ronald Regan predložio izgradnju sistema protivraketne odbrane. Zabrinutost zbog država koje bi mogle steæi nuklearno oružje ponovo je dala maha ovoj zamisli 1990-ih godina, dok su teroristièki napadi od 11. septembra prošle godine bili konaèni podsticaj da SAD objave povlaèenje iz Sporazuma iz 1972. godine. U saopštenju od èetiri pasusa kojim pozdravlja prestanak važenja ovog sporazuma, predsednik Buš upuæuje poziv Kongresu da u punoj meri usvoji njegov predloženi budžet za protivraketnu odbranu. Republikanski lideri su najavili svoju podršku, ali je istovremeno nekoliko desetina zakonodavaca obratilo sudovima u pokušaju da spasu Sporzum o zabrani antibalistièkih raketa, navodeæi da se predsednik nije na odgovarajuæi naèin konsultovao sa Kongresom pre no što je objavio svoju odluku u decembru prošle godine. Funkcioneri Bele kuæe istièu da dosadašnje odluke sudova u sliènim sluèajevima, za vreme predsednika Regana i Kartera, idu u prilog administracije.