Prema podacima ankete sprovedene prošle godine broj vera u amerièkom društvu se uvišestruèio tokom proteklih pet godina što ukazuje na sve veæu etnièku i rasnu raznolikost amerièke radne snage. Isto tako, znatno je poveæan broj žalbi vezanih za versku diskriminaciju. Prema zakonu, kada je muslimanu, jevrejinu ili hrišæaninu neophodno da uzme dopust radi upražnjavanja verskih obièaja, kompanija u kojoj ta osoba radi obavezna je da podesi njihovo radno vreme i izadje im u susret. Prema zakonu o gradjanskim pravima iz 1964. poslodavac je dužan da u razumnim granicama omoguæi svojim uposlenicima da slede svoje verske obièaje ukoliko isti ne nanose poslodavcu nepotrebne troškove i neopravdane tegobe. Savetnik u Komisiji za ravnopravne moguænosti zapošljavanja Dejvid Frenk izjavio je na nedavnoj konferenciji ovde u Vašingtonu, poseveæenoj religiji na radnom mestu, da je definiciju toga šta su istinske tegobe, a šta sitne nepogodnosti za poslodavca teško uoblièiti u praksi. Prema Frenku, od sveukupnog broja tužbi vezanih za posao koje podiže njegova komisija, svega dva odsto se odnosi na diskriminaciju zbog verske pripadnosti. Najveæi broj takvih sluèajeva odnosi se na otpuštanje zbog toga što se službenik nije pojavio na poslu na svoj verski praznik ili je nosio odeæu koja je odražavala njegovu versku prpadnost, a koju je poslodavac smatrao nepriliènom za radno mesto. Medjutim, ukazuje Frenk, posle 11. septembra je došlo do zabrinjavajuæeg porasta pritužbi muslimana koji tvrde da su žrtva diskriminacije. U razdoblju od 8 meseci podignuto je oko 500 takvih tužbi; dok ih je u 12-tomeseènom periodu pre napada bilo manje od 200.
”Zabrinutost poslodavca da æe izgubiti klijente zbog toga što ima službenike koji nose feredžu ili druga obeležja njihove verske pripadnosti, nije ništa manje protivzakonita od odluke poslodavca da, na primer, uskrati zaposlenje nekome samo zato što je crnac.“
Èlanica Severnoamerièkog saveta muslimanki Šarifa Alhetib tvrdi da je netrpeljivost prema muslimanima rezultat njihove demonizacije.
”Vlada atmosfera straha koja ljude navodi da se ponašaju na naèine koji su u suprotnosti sa onim što nalaže zakon.“
Medjutim, struènjak za radno pravo i advokat Leri Lorber ukazuje da manje kompanije tvrde kako je udovoljavanje verskim obièajima na radnom mestu vrlo skupo:
”Šta da radi kompanija u kojoj je neophodno da se posao obavlja 24 sata dnevno, sedam dana nedeljno. Kako da oèekujemo od poslodavca da udovolji svim službenicima koji, svaki u svoje vreme, a nekad i istovremeno, traže slobodan dan zbog raznoraznih verskih obièaja?“
Medjutim, zvaniènik javnog tužilaštva države Njujork, Avi Šik smatra da poslodavci imaju odredjene obaveze:
”Potrebno je da se poslodavci informišu, da budu upoznati sa slovom zakona.“
Avi Šik je autor knjige koja sadrži savezne i zakone pojedenih država koji se odnose na versku i etnièku diskriminaciju na radnom mestu. Ta knjiga se uveliko dostavlja šrim amerièkog poslovnog sveta. Šik naglašava da poslodavci moraju da shvate da udovoljavanje verskim potrebama sležbenika i poštovanje njihove etnièke raznolikosti mnogo manje koštaju od borbe pred sudom - borbe koju æe u najveæem broju sluèajeva verovatno izgubiti.