Sekretarijat za unutrašnju bezbednost æe biti -ukoliko ga odobri Kongres-jedna od najveæih agencija federalne vlade. Novi sekretarijat æe od preko stotinu vladinih organizacija veæ delimièno zaduženih za unutrašnju bezbednost preuzeti oko sto sedamdeset hiljada službenika i budzet od trideset sedam milijardi dolara. Posle višemeseènog opiranja toj zamisli, predsednik Buš je zvanièno predložio da se odgovornost za unutrašnju bezbednost konsoliduje u jednoj agenciji na nivou sekretarijata.
“Službenici te agencije æe dolaziti na posao svakog jutra znajuæi da je njihov najvažniji posao da štite svoje sugradjane.“
Novi sekretarijat æe biti odgovoran za obezbedjenje graniènih prelaza i transporta, i koordinisanje vladinog reagovanja na vanredne situacije. Razviæe takodje tehnologiju potrebnu da se spreèe hemijski, biološki i nuklearni napadi i prikupljaæe i obradjivati obaveštajne podatke. Opozicione demokrate u Kongresu su se mesecima zalagale za osnivanje sekretarijata za unutrašnju bezbednost. Mnogi su odmah ponudili podršku predsednik Bušu , iako se Bela kuæa nije konsultovala s njima pre iznenadjujuæeg predsednikovog saopštenja. Predsednik je zvanièno izneo taj predlog dok Kongres nastavlja pretres o tome kako su i zašto Centralna obaveštajna služba i Federalni istražni biro ignorisali nagoveštaje i upozorenja o teroristièkim aktivnostima mesecima pre napada 11. septembra prošle godine u Vašingtonu i Njujorku. Politièki analitièari smatraju da je od bitne važnosti da predsednik Buš uradi nešto da bi uverio javost da je vlada koju predvodi spremna da se suoèi sa sadašnjom teroristièkom pretnjom. Kako ukazuje šef vašingtonskog dopisništva lista “Hartford Curant“ Dejvid Lajtmen :
“Ljudi su poèeli da izražavaju zabrinutost zbog toga. Nisu kritikovali samog predsednika, ali su postavljali pitanje da li administracija i republikanci stvarno znaju šta rade. Predsednik je morao da preduzme politièku inicijativu i to je uradio. “
Sada predstoji težak zadatak da se taj plan sprovede u delo. Ccak i ako Kongres odobri novi sekretarijat do kraja ove godine, kako predsednik Buš želi, mogle bi proæi godine pre nego što nova agencija bude glatko funkcionisala. Ugledni struècnjak za borbu protiv terorizma Stiv Slon, sa Univerziteta države Oklahome, smatra da æe nova federalna agencija postaviti nove izazove drzavnim i lokalnim agencijama koje su odgovorne za antiterorizam.
“Novi sekretarijat bi mogao jos više komplikovati veæ komplikovano pitanje koordinisanja tih agencija.“
Osnivanje sekretarijata za unutrašnju bezbednost takodje povlaèi za sobom reorganizaciju kongresnih odbora. Osamdeset osam odbora i pododbora u Kongresu sada ima neku vrstu jurisdikcije nad unutrašnjom bezbednošæu, što otvara put borbi za prevlast medju uglednim èlanovima Predstavnièkog doma i Senata.