Amerièka administracija ima jasne strateške ciljeve u regionu - istakao je naš sagovornik: Prvi je integracija Balkana u Evropu; zatim postepeno prebacivanje odgovornosti za Balkan na Evropsku Uniju; i ubrzanje procesa koji æe dovesti do povlaèenja snaga NATO-a iz Bosne i Hercegovine i sa Kosova. Jedan od važnih ciljeva je obezbediti da podruèje Balkana ne bude stecište organizovanog kriminala i teroristièkih elemenata. “Najveæa pretnja regionalnoj stabilnosti danas je nesposobnost novih demokratija da kontrolišu granice, sprovode vladavinu zakona i svojim graðanima garantuju bezbednost”, smatra naš sagovornik.
Upitan da podrobnije objasni cilj evropeizacije balkanskog pitanja, naš sagovornik je rekao da je Evropska Unija veæ u znatnoj meri preuzela voðstvo. Mada Sjedinjene Države nameravaju da Evropljanima pomažu i ostanu angažovane, kao što su to èinile tokom prošlogodišnje krize u Makedoniji, i u pregovorima o preureðenju odnosa Srbije i Crne Gore, cilj Vašingtona je da Evropljani preuzmu voðstvo u pomaganju zemljama balkanskog podruèja da izvrše priprema za integraciju u Evropu. Za zemlje Balkana nije od kljuène važnosti da traže blagonaklonost Sjedinjenih Država, veæ da ispune uslove za pristupanje procesu stabilizacije i asocijacije sa Evropskom unijom, Partnerstvom za mir i Akcionom planu za èlanstvo u NATO savezu, kaže naš sagovornik.
Osvræuæi se na nedavnu certifikaciju Srbije, visoki zvaniènik amerièke vlade je rekao da je odluka o tome donesena na osnovu više pozitivnih koraka beogradskih vlasti. Meðu njima je amnestija 200 albanskih politièkih zatvorenika, dobrovoljna predaja nekolicine haških optuženika, izdavanje naloga za hapšenje 23 haških optuženika, za koje se veruje da žive na teritoriji Jugoslavije, i osnivanje komisije za saradnju sa Haškim tribunalom. No, po oceni visokog amerièkog funkcionera, Vašington æe i dalje pomno pratiti dalje korake u pravcu saradnje, posebno što tièe pristupa haških istražitelja arhivama i svedocima. Sjedinjene Države bi vrlo rado prihvatile Srbiju u partnerstvo za mir i pokrenule dobre trgovinske i poslovne veze, ali preostaje još dosta posla do tog cilja, istakao je naš sagovornik. “Neki su se ponadali da administracija predsednika Buša neæe insistirati na saradnji sa Hagom i da æe sam sud ubrzo okonèati svoj rad. Istina je da radimo sa Hagom na tome da se procesi privedu kraju do 2007- 2008-me godine. No, sve dok ne budu privedeni glavni vinovnici kao što su Radovan Karadžiæ i Ratko Mladiæ, rad Haškog tribunala neæe biti okonèan, rekao je naš sagovornik i dodao da je takoðe u toku saradnja za njihovo skoro privoðenje.
Na pitanje o politici amerièke vladi prema novoj državi Srbiji i Crnoj Gori, naš sagovornik je rekao da Vašington podržava rešenje kojim je posredovao Visoki predstavnik za politiku i bezbednost Evropske Unije, Havijer Solana. Osvræuæi se na buduæi status Kosova, visoki predstavnik administracije predsednika Buša je rekao da je zadatak šefa UNMIK-a Mihaela Štajnera da pomogne lokalnim kosovskim liderima u izgradnji demokratskih institucija i sprovoðenju vladavine zakona, koja podrazumeva i mehanizme za zaštitu manjina u toj pokrajini. Od lidera kosovskih Albanaca se takoðe oèekuje da uspostave dijalog i dobre odnose sa svojim susedom. Upitan da li æe šef UNMIK-a pored dijaloga podsticati i uspostavljanje nekih institucionalnih veza izmeðu Kosova i Srbije, naš sagovornik je doslovno odgovorio: “Neæemo izgraðivati nikakve strukture”.
Visoki amerièki zvaniènik je posebnu pažnju posvetio pitanju Bosne i Hercegovine. “Više ne poèinjemo sastanke sa bosanskim liderima pritiskom da treba sprovesti dejtonski mirovni sporazum, veæ pitanjem šta èine za pristupanje sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom Unijom.”, kazao je naš sagovornik rekavši da je Pedi Ešdon u pravu kada istièe da je Dejtonski sporazum podloga, a ne krov države Bosne i Hercegovine. Na Dejtonu treba dalje graditi - no, sadašnja situacija je takva da Bosni i Hercegovini preti da kao svojevremeno Srbija, postane crna rupa Evrope, rekao je dalje naš sagovornik i kao glavne probleme istakao: kriminal i korupciju, nesaradnju Republike Srpske sa Hagom, i postojanje tri razlièite vojske. “Nije moguæa integracija u Evropu zemlje koja ima 13 premijera, niti je moguæe njeno pridruživanje NATO-u dok ima tri vojske”, rekao nam je visoki amerièki zvaniènik, koji je na kraju izrazio optimizam da su sadašnji problemi Balkana mnogo lakše savladivi od ratnih konflikata iz novije prošlosti.