1990. godine, na Svetskom samitu o deci, zemlje širom sveta su se složile da rade na poboljšanju zdravlja dece. Direktorka UNICEF-a Karol Belami je izjavila da je od tada smrtnost dece smanjena za 30 do 40 posto. Ona pozdravlja to poboljšanje, ali kaže da mnoga deca umiru svake godine od bolesti koje mogu biti spreèene i da je to jedno od pitanja kojima che se pozabaviti specijalna sednica Ujedinjenih nacija.
”Procenjuje se da oko 11 miliona dece širom sveta umire od uzroka koji se mogu spreèiti i za èije spreèavanje nisu potrebna ogromna sredstva - poput kampanje za vakcinaciju, za obezbedjivanje èiste vode i boljih sanitarija. Stoga ova Specijalna sednica o deci ima za cilj priznavanje da još uvek ima nezavršenih poslova iz prošlosti.“
UNICEF beleži da je sedam od deset smrtnih sluèajeva medju decom u zemljama u razvoju uglavnom rezultat upale plucha, dijareje, malarije, loše uhranjenosti i malih boginja. Takodje se istièe da su male boginje najsmrtonosnije od svih bolesti koje se mogu spreèiti vakcinom, i da godišnje odnesu tri èetvrtine miliona deèijih života. UNICEF je zabeležio važan uspeh u smanjenju, a u nekim sluèajevima iskorenjivanju nekoliko bolesti. Predstavnik UNICEF-a Mark Vergara kaže da je deèja paraliza sada iskorenjena u više od 175 zemalja.
”Došlo je do taèke kad možemo razgovarati o gotovo potpunom iskorenjivanju te bolesti. Mada još uvek ima oko 10 zemalja na toj listi, približavamo se tom cilju.“
Gospodin Vergara kaže da još jedan uspeh u ovoj kampanji protiv neonatalnog tetanusa, èesto fatalne bolesti uzrokovane bakterijom koja živi u zemljištu. Pre deset godina, 470 hiljada dece je umiralo od te bolesti, ali se broj smrtnih sluèajeva postojano smanjuje tokom proteklih godina. Prema reèima Marka Vergare, Malavi, Zimbabve i Namibija su na rubu totalnog iskorenjivanja neonatalnog tetanusa.
Funkcioneri UNICEF-a kažu da su ti pozitivni primeri direktni rezultat nastojanja da se sprovede vakcinacija. Oni ta nastojanja smatraju odgovornim za spasavanje života tri miliona dece svake godine. Medjutim, funkcioneri agencije kažu da su mnogi mladi ljudi, poput onih u oblastima koje su zahvachene konfliktom, još uvek van domašaja, jer do njih ne mogu dochi zdravstveni radnici.
Vergara istièe da je napredak u spasavanju dece postignut, ali da je porodjaj u zemljama u razvoju još uvek daleko opasniji nego u razvijenom svetu.
”Jedan od zabrinjavajuchih trendova je da nema napretka na planu smrtnosti trudnica i porodilja. To praktièno znaèi da blizu pola miliona žena - preciznije reèeno 515 hiljada - umre svake godine od komplikacija tokom trudnoche i porodjaja.“
Mark Vergara kaže da bi dobra ginekološka nega, prisustvo babice pri porodjaju i jednostavno sama dostupnost zdravstvenim centrima spasili živote mnogih zena. Diretorka UNICEF-a Karol Belami kaže da njena agencija održava fokus na smanjenju mortaliteta medju decom i majkama, ali da se mora pozabaviti i drugim pitanjima.
”Na primer, efektom rata na decu. Danas žrtve rata nisu vojnici, vech uglavnom žene i deca. Tu je zatim užasan uticaj epidemija SIDE, koja pogadjaja decu, stvara od njih siroèad i dovodi do zaraženosti beba. Stoga se mora pristupiti rešavanju problema koji izazivaju virus HIV i SIDA, kao i rešavanju problema eksploatacije i preprodaje dece i pitanja prinudnog rada dece.“
Direktorka UNICEF-a kaže da su veliki koraci preduzeti, ali da se daleko više mora uèiniti na zaštiti dece širom sveta.